Рајачка народна школа здравља: „Ситнице“ које не смете заборавити

Рајачка школа здравља: О корона вирусу

Дружећи се са корона вирусом, већ пуних пет месеци, научили смо како да се чувамо од заражавања корона вирусима, али нисмо увек доследни у разним околностима у свакодневици у примени мера заштите.

Из практичних разлога, али и због поједностављења ситуација, све сведосмо на три: НОСИ МАСКУ, ПЕРИ РУКЕ И ДРЖИ ОДСТОЈАЊЕ ОД ДВА МЕТРА.

Имао сам прилике да чујем да они који су оболели од корона вируса често кажу како се не сећају када су и од кога били инфицирани. То је истина! Наш Зајечарац, академик проф. др Коста Тодоровић, специјалиста инфективних болести и дугогодишњи директор Инфективне клинике у Београду, поручио је једном приликом да су путеви ширења заразних болести често тајанствени и недокучиви. Из тих разлога припремио сам ову причу о здрављу о неким „ситницама“ у свакодневици, које можете изгубити из вида, а биле би од користи, да се не инфицирате корона вирусом и не оболите.

Када се ради о мерама заштите живота и здравља, треба да знате да тело и „глава“ (памет) морају функционисати као целина. Када се нађете у ситуацији да Вас опече ватра или врућа вода, или запрети опасност од удара струјом због неисправног потрошача електричне енергије или оштећеног проводника струје, Ви махинално тргнете руку.

Бројне су ситуације у свакодневици где Ви реагујете на сличан начин. Ако нам лекари саветују да ћемо још дуго „живети са вирусом COVID-19“, онда је потребно да се тако увежбате да на опасности од заражавања реагујете промптно. Већ сам приметио како, када је о држању одстојања реч, особе при сусрету се махинално удаљавају на пристојно одстојање и избегавају да се поздраве. Поздрављају се додиром надлактица.

Када је о маскама реч, нисмо то још постигли, јер да бисмо успели у томе морамо имати маску. Многи немају довољно пара да набаве маске, што је највећи проблем. Због тога испада да они намерно не поштују ову меру и да су у некој врсти побуне. Јесу, против сиромаштва! Тај проблем би се могао решити ако би се маске давале бесплатно.

Када је реч о прању руку, још теже је увежбати се толико да се ова мера „лако“ и спонтано примењује, јер на јавним местима нема свуда сапуна и текуће воде. Из ових неколико примера видели сте да морамо свакоденвно радити на усвајању нових навика и стварати услове да оне постану саставни део наше свакодневице.

Али, да се вратимо наслову ове приче о здрављу: „ситницама“ у свакодневици да не бисте оболели од вируса COVID-19. Поред поменутих мера, предлажем следеће:

  • настојте да што више времена проводите у својој кући или стану. Тако ћете смањити број контаката у току дана. Можете проводити на сличан начин време у викендици у близини града, али и на просторима поред река и језера, или у шумицама близу града далеко од других људи.
  • када перете руке чините то темељно током 20 секунди. Насапуњајте дланове, па надланице, а затим и сваки прст понаособ и исперите водом. Ако у себи, док то чините, понављате стих који зна свако дете: „Пре и после јела треба руке прати, немој да те на то опомиње мати”, 20 секунди проћи ће Вам брже. Ако немате сапун, можете руке наквасити алкохолом.
  • навикните се да када кашљете и кијате, то чините у превој лакта.
  • ако сте одвојени од породице, пошаљите им поруке електронском поштом, напишите им писмо или разговарајте с њима телефоном. Запамтите, настојте по сваку цену, да у епидемији корона вируса очувате јединство породице.
  • ако се осећате здраво, потребно је да изађете напоље и надишете се свежег ваздуха. Идите на плажу, на језеро, реку и базен за купање, али будите опрезни. Вирус и тамо може са инфициране особе прећи на здраву.
  • важно је да избегнете позајмљивање опреме за купање: наочаре за купање, штипаљке за нос, лопту, гумени чамац, појас за спасавање, даску за вожење по води и опрему за роњење.
  • будите опрезни да не седите на ивици базена и када користите јавни клозет.
  • да не заборавим, носите маску увек у затвореном простору, посебно у великим маркетима, поштама, када идете код лекара, у банкама, ресторанима, таксију, возу и аутобусу, и у другим сличним приликама.

Ето, то су „ситнице“ којих се сетих. Вероватно да има и других, али за сада је доста. Најважније да не заборавите да их користите.