DruštvoZdravljeRajačka škola zdravlja: Deškolarizacija

Rajačka škola zdravlja: Deškolarizacija

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Šta će sve biti posle završetka epidemije virusa COVID-19 u Srbiji niko ne može da prognozira. Na samom početku epidemije počelo se sa raspuštanjem škola. O stvarnoj potrebi da se to učini diskutovaće se, nažalost kada bude napravljena šteta.

COVID-19 je pogodna prilika za još jednu epizodu deškolarizacije koja je započela još krajem XX veka kada su započeli štrajkovi prosvetnih radnika. Učenici su, kada je štrajk prosvetnih radnika, izlazili u grad, išli po kafićima, odlazili kućama, ne vraćajući se u škole do kraja vremena za nastavu.

„Slobodno vreme“ koje je tako nastalo, đaci su počeli koristiti kako su hteli. Neku su igrali košarakaške i fudbalske utakmice, drugi su posećivali kafiće, treći su u grupama pušili duvan, četvrti koristili drogu ili obavljali neke druge aktivnosti koje im nisu bile primerene. Đaci nisu štrajkovali, nisu ni roditelji. Kako su onda mogli štrajkovati nastavnici i profesori? Zbog toga su škola i prosvetni radnici počeli gubiti autoritet.

Posle ratova krajem 90-ih, uništavanja infrastrukture i industrije u Srbiji, mnogi su radnici ostali bez posla, a još veći broj se nije mogao zaposliti. Mladi su završavali škole i fakultete, ali nisu mogli da rade ono za šta su se spremali kroz školu. Lekari su počeli biti pumpari na benzinskim pumpama, inženjeri su postali noćni čuvari. Počelo se prema školi stvarati nezadovoljstvo. Mladi su govorili: „Zašto učimo školu, kada ne možemo da se zaposlimo”. I roditelji su mislili isto, zabrinuti za životnu sudbinu svojih potomaka, a nezadovoljni prosvetni radnici postajali su deprimirani i bezvoljni za rad u školi.

Depopulaciona kriza je dodatno ugrozila prosvetu. Razredi su se bili sve malobrojniji, a škole sa najmanje đaka su zatvarane. Prosvetni radnici su napuštali posao u prosveti i spasavali su se na različite načine zapošljavajući se gde su stigli. Tako je započela deškolarizacija koja je u vanrednom stanju dobila najjači izraz. Deca neće ići uškolu tri meseca, a nakon toga će nastupiti školski raspust. Kome će smetati što će škola biti „zatvorena“ šest meseci ove godine?

Ali Vlada je imala rešenje koje kao da je izvadila iz fioke. Đaci i studenti će učiti sa televizije i interneta. Vanredna situacija zbog korona virusa, iskorišćena je za eksperimentisanje sa nastavom van škole. Koriste se pohvalni komentari pojedinih roditelja i đaka o takvom radu škole, toliko povoljni da se stiče utisak da septembra neće proraditi škole. Aktuelna vlast kao da ne voli školovane ljude. Zato se i prognozira da će opasnost od virusa COVID-19 trajati još dve, tri godine. Za to vreme bi se digitalna nastava u Srbiji udomila i ukorenila u školama. Digitalizovana nastava će zameniti nastavu u školama. Nestaće dnevnik sa ocenama – kultna knjiga za učenike, nastavnike i roditelje, školska tabla i učionica, prve ljubavi, ljubavna pisamca i crteži na tabli i školskim klupama srca probodenih strelom i parola „taj i ta se vole“, svih tih javnih tajni, kabineti, roditeljski sastanci. Školska dvorišta zamuknuće bez školskog zvonceta i vesele larme đačkih glasova i smeha za vreme školskih odmora.

Ako se to dogodi – mi ćemo izgubiti školu u mnogim mestima u Srbiji. Škole će ostati u većim gradovima, sela će još jednom pretrpeti ogromnu štetu. Nisu škole samo nastava u njima. One su višegodišnje pripreme porodice i deteta za đaka prvaka, kupovina đačke torbe i prvog pisaćeg pribora, i prvi odlazak u školu uz pratnju roditelja. To su roditeljski sastanci i školske slave i proslave, knjige koje se dobijaju na kraju – za uspeh, male i velike mature i maturske svečanosti, odelo i cipele koje roditelji kupuju za maturanta, prve frizure, ili haljina majčina ili tetkina, i cipele sa visokom potpeticama u kojima maturantkinje nespretno hodaju nabadajući, šetnja maturanata kroz grad sa svojim nastavnicima i profesorima, zajedička večera u restoranu i igranka.

Kada se radi o selima, to su učitelji u selu sa kojima seljak može još uvek nešto pametno da porazgovara i kada ima prepametnog Google-a. To su đaci koji žurno odlaze u školu da ne zakasne za prvi čas, ili se muvaju po seoskim sokacima posle nastave, nikako da stignu iz škole do kuće. Oni se s pažnjom i poštovanjom javljaju seljacima, a ovi ih radoznalo i zadovoljno prate pogledom sećajući se svoga detinjstva i školskih dana.

Imao sam priliku da čujem mišljenje, kao odgovor jednog bračnog para iz Nemačke na Rajačkim pivnicama, o utiscima tokom njihovog boravka u Srbiji, šta im se sviđa. Odgovorili su Nemci da je Srbija prelepa zemlja, ali im nije jasno da su svuda gde su išli primetili da crkve blistaju, a škole propadaju i liče na ruševine. Da li smo se mi vratili u doba Dositeja koji je došavši kao Evropejac u Srbiju, prvo što je učinio počeo otvarati škole. Čuvena je njegova poslovica: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci”. Ili, da nastavim u njegovom stilu, na virus COVID-19, da bi ga pobedili, treba udariti sa prosvetom, znanjem.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

3 KOMENTARA

  1. Tehnologija napreduje, ljudi napreduju. Jednostavno, oni koji se prilagode, idu napred sa tom tehnologijom, oni koji ne – pregazice ih.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

3 KOMENTARA

  1. Tehnologija napreduje, ljudi napreduju. Jednostavno, oni koji se prilagode, idu napred sa tom tehnologijom, oni koji ne – pregazice ih.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Društvene mreže

24,353PratilacaLajkuj
4,213PratilacaZaprati
1,262PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub