Понекад ми се чини да многи живе живот на клацкалици.
На једном крају клацкалице, рецимо оном кад тежиш ка тлу, при сваком додиру стопала о земљу чује се:
Осећам неку празнину…
Нешто ми фали…
Не осећам се испуњено…
Немам довољно…
Нисам довољно…
А онда, онај осећај који крене из горњег дела стомака ка грудима, кад се нагло винеш увис, као да одзвони:
Свега ми је преко главе!
Сада ми је стварно доста!
Живот јесте замишљен као једна динамична творевина у којој је једина сигурна константа промена. У том смислу, клацкање је само доказ да осећамо како живот кроз нас тече. Међутим, дође тренутак кад се уморимо од клацкања, када једноствано желимо да оба крака клацкалице буду у истој равни. То је моменат кад схватимо да нам је потребан баланс у животу, јер нам се чини да је све постало тако компликовано…
Често наилазим на текстове у којима нас уче да пронађемо баланс. По мом мишљењу, нема потребе тражити нешто што можемо сами направити.
Баланс се не тражи, баланс се креира.
Рецепт за креирање животне равнотеже је у принципу јако једноставан. Потребно је само избацити вишак и надокнадити мањак. А крај године је идеално време да обавиш тај задатак и коначно олакшаш себи живот. Ево рецепта за то: на листу папира дај себи одговоре на само два питања:
Чега у мом животу има превише? Каквих мисли, којих ситуација, каквих људи… Да ли је то превише посла,килограма, испита?
Чега у мом животу има премало? Каквих осећања, каквих тренутака, каквих догађаја, пријатеља, уверења…
Ако ти се свиђа идеја о томе да коначно пронађеш баланс у животу и тиме учиниш себи живот лакшим, једино место на коме је смислено да га тражиш налази се међу твојим одговорима на ова два питања. Када нађеш одговоре, а то је заиста лако, потребно је да их претвориш у акцију – да избациш сувишно и додаш оно чега мањка. То понекад није лако, али је неопходно за хармоничан, лак и једноставан живот.
Ако ти се баланс допадне, па желиш да га одржиш у животу, постоји рецепт и за то. Сиђи са оне клацкалице са почетка текста, па посматрај живот као вожњу бицикла. Јер, као што је један велики ум давно рекао: „Живот јесте као вожња бицикла: ако желиш да останеш у балансу, мораш наставити да идеш напред”.
До читања,
Ашик Жена
