Ponekad mi se čini da mnogi žive život na klackalici.
Na jednom kraju klackalice, recimo onom kad težiš ka tlu, pri svakom dodiru stopala o zemlju čuje se:
Osećam neku prazninu…
Nešto mi fali…
Ne osećam se ispunjeno…
Nemam dovoljno…
Nisam dovoljno…
A onda, onaj osećaj koji krene iz gornjeg dela stomaka ka grudima, kad se naglo vineš uvis, kao da odzvoni:
Svega mi je preko glave!
Sada mi je stvarno dosta!
Život jeste zamišljen kao jedna dinamična tvorevina u kojoj je jedina sigurna konstanta promena. U tom smislu, klackanje je samo dokaz da osećamo kako život kroz nas teče. Međutim, dođe trenutak kad se umorimo od klackanja, kada jednostvano želimo da oba kraka klackalice budu u istoj ravni. To je momenat kad shvatimo da nam je potreban balans u životu, jer nam se čini da je sve postalo tako komplikovano…
Često nailazim na tekstove u kojima nas uče da pronađemo balans. Po mom mišljenju, nema potrebe tražiti nešto što možemo sami napraviti.
Balans se ne traži, balans se kreira.
Recept za kreiranje životne ravnoteže je u principu jako jednostavan. Potrebno je samo izbaciti višak i nadoknaditi manjak. A kraj godine je idealno vreme da obaviš taj zadatak i konačno olakšaš sebi život. Evo recepta za to: na listu papira daj sebi odgovore na samo dva pitanja:
Čega u mom životu ima previše? Kakvih misli, kojih situacija, kakvih ljudi… Da li je to previše posla,kilograma, ispita?
Čega u mom životu ima premalo? Kakvih osećanja, kakvih trenutaka, kakvih događaja, prijatelja, uverenja…
Ako ti se sviđa ideja o tome da konačno pronađeš balans u životu i time učiniš sebi život lakšim, jedino mesto na kome je smisleno da ga tražiš nalazi se među tvojim odgovorima na ova dva pitanja. Kada nađeš odgovore, a to je zaista lako, potrebno je da ih pretvoriš u akciju – da izbaciš suvišno i dodaš ono čega manjka. To ponekad nije lako, ali je neophodno za harmoničan, lak i jednostavan život.
Ako ti se balans dopadne, pa želiš da ga održiš u životu, postoji recept i za to. Siđi sa one klackalice sa početka teksta, pa posmatraj život kao vožnju bicikla. Jer, kao što je jedan veliki um davno rekao: „Život jeste kao vožnja bicikla: ako želiš da ostaneš u balansu, moraš nastaviti da ideš napred”.
Do čitanja,
Ašik Žena
