Timočka Timočka
Početna / Kolumna / Ašik Žena / Ašik Žena: Šta kada ništa ne ide po planu?
Ašik Žena: Šta kada ništa ne ide po planu?

Ašik Žena: Šta kada ništa ne ide po planu?

Tog dana Beograd me je zgužvao “kao krava šušku”. Jurcala sam čitavo prepodne sa jednog kraja grada na drugi, kako bih uspela da završim sve što je tog dana moralo biti rešeno i konačno stigla da se ukrcam na onaj autobus za Zaječar koji kreće u 13:45.

Možda već pretpostavljate – nisam uspela. Propustila sam priliku da kući stignem kad sam planirala. Vreme je bilo loše, gradski prevoz koji ionako ne funkcioniše najbolje, tog dana je bio u totalnom kolapsu. Šalterski službenici su nekako dali sve od sebe da me uspore, a ja sam već bila na ivici fizičke snage i živaca, jer je za mnom ostala jedna teška sedmica.

Uglavnom, nakon naporne nedelje i još napornijeg dana, uspela sam da krenem za Zaječar onim autobusom u 18:00 sati. Krenula sam, naravno, gladna, bez flašice sa vodom i sa praznom baterijom u telefonu. Tako da sam imala skoro tri sata da razmišljam o tome kako jedva čekam da uletim pod tuš, a odmah nakon toga u frižider.

Krckasmo se dva i po sata po tom zimskom danu. Kako smo se bližili Zaječaru, jedvačekanje da stignem kući bilo je sve veće. Taman kad je moj neizdrž dostigao vrhunac, tu negde kod Selišta, sustigli smo pozamašnu kolonu vozila. Bravo. Radovi na putu…

Kaže čika: „Stižemo u Zaječar malo kasnije. Idemo preko Bora”.

Neko iza mene je prokomentarisao: „Bolje da se vratimo u BG…”.

Opsovala sam u sebi, u tom trenutku ne sluteći da će mi sećanje na jedno od hiljadu zanimljivih putešestvija na relaciji Beograd–Zaječar često služiti kao jedna korisna životna metafora, koju ću sada preneti i vama.

Da, stigla sam kući kasnije, mnogo kasnije nego što sam planirala. Put je trajao duže nego što sam očekivala, vozili smo se drugom putanjom, neki dogovori su morali da se otkažu i imala sam minimum deset razloga za nervozu i bes. Ali sam uz sve to stigla gde sam krenula, kao i ostali putnici. Jer, uprkos nervoznim komentarima, niko nije lud da se okrene i vrati se nazad… Čovek nekad mora jednostavno da nastavi dalje.

Tako vam je na putu iz Beograda za Zaječar, a tako vam je i u životu. Koji god da ste sebi cilj zacrtali, gde god da je vaše odredište, bilo za život ili za ovu godinu, niko vam ne garantuje da će sve ići kako ste zamislili. Ali šta god da se putem dešava… prilagođavajte plan, ne menjajte cilj.

Nastavite gde ste se uputili, koliko god bilo otežavajućih okolnosti, prepreka, zastoja, umora, nervoze, promena, ljudi koji vas usporavaju… sve je to deo puta.

Koristite alternativne puteve, naoružajte se strpljenjem i mislite na nagradu koja vas čeka. A što je put teži, nagrada je slađa. Nekada je nagrada topla voda i prženo jaje, a nekada, naravno, nešto mnogo važnije.

Do čitanja,

Ašik Žena

Možda će Vas zanimati

Kolumna „Mislopisi”: Put do zlatne sredine

MISLOPISI: Put do zlatne sredine

U kom trenutku čovek zastane i kaže sebi da mu je sve potaman? Da je …

Kolumna „Mislopisi”: Bajke za devojčice i dečake

MISLOPISI: Bajke za devojčice i dečake

Verujem da nije pogrešno istaći da se velika većina mališana čitajući bajke u ranom detinjstvu …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica