Заблуде и неспоразуми могу најбоље идеје да пониште и изазову свађе без краја људи који се боре против истог непријатеља, али немају успех у борби јер говоре различитим језицима.
Ана Брнабић се, на јучерашњој конференцији за штампу посвећеној извештају о епидемиолошкој сируацији корона вируса, из све силе напрезала да то каже, у покушају да објасни зашто се статистички подаци у вирусу COVID-19 не слажу.
Просто речено, не слажу се зато што потичу из различитих статистичких база у које се сливају статистички подаци прикупљани на два различита начина. Једнa је база тзв. јединственог здравствено-статистичког система у „Батуту”, а друга, нова здравствено-статистичког система вируса COVID-19, у Влади Србије, којим руководи и располаже Ана Брнабић.
То не мора бити лоше, али је потребно базе објединити, што је немогуће учинити у кратком времену, у епидемији где се догађаји побољевања и умирања становништва одигравају великом брзином. А било би добро да може, јер се статистичка слика епидемије стално мења из сата у сат, а самим тим и наша сазнања о корона вирусу и предузимању мера за заустављање епидемије и поступцима са зараженимa и оболелима.
После наглог погоршавања епидемиолошке ситуације у нашој земљи, када смо се нашли потпуно изоловани од околних земаља усред Балкана, било је и политичких разлога да се показују и тумаче статистички подаци овако или онако. Међутим, много важније су тешкоће због функционисања два статистичка система где здравствено статистички систем COVID-19, још увек не фукционише добро.
Обраде и тумачење података у таквом случају често су изван размишљања програмера и статистичара, лекара и лаика. Ана Брнабић је говорила да су морали здравствено-статистички систем о вирусу COVID-19, да направе за 48 сати и да је ангажовала 50 нових радника које је требало едуковати да обезбеде функционисање новог здравствено-статистичког система.
Хтела је да каже да је то искорак у дигитализацију здравства у Србији, на чему ће у наредном периоду да ради, али је за тако нешто потребно 5 до 6 година. Ова идеја, на трен, трже из сна и пробуди успаване (не све) компјутераше и информатичаре у систему здравствене заштите.
COVID-19 је ставио пред друштво многе изазове. Један такав изазов је и дигитализација здравства у Србији. То је изазов који у свету, у САД рецимо, обједињава прикупљање статистичких података у једну базу и из ње њихово коришћење. Ако би систем био добро направљен, постојала би добра могућност за његово коришћење и боље увиде у постојеће стање. Он би омогућавао да се постојеће стање изнето у бројкама претвори у статистичку слику: табеле, графикони, цртежи, а касније и у добру статистичку анализу.
Проблем у нашем случају је, што постојећи јединствени здравствено-статистички систем, чија је база у „Батуту”, није компатибилан (не подудара се) са новим, COVID-19 статистичким системом и да је потребно време да они заједно прораде. Истина је да ће најбоље стање о току епидемије корона вируса, бити приказано када се епидемија заврши, уз могућност да се поједини временски периоди прикажу раније.
