Timočka Timočka
Početna / Društvo / Zdravlje / Rajačka narodna škola zdravlja: Šta radi Svetska zdravstvena organizacija (SZO)?
Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: Šta radi Svetska zdravstvena organizacija (SZO)?

Uz Međunarodni komitet Crvenog krsta (Crveni krst), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nadnacionalno telo s nemerljivo velikim doprinosom očuvanju zdravlja, kao i sprečavanju i suzbijanju bolesti, odnosno smrti u svetu. Srbija joj duguje zahvalnost za iskorenjivanje malarije, pegavca i povratne groznice, eliminaciju digfterije i dečje paralize, suzbijanje i sprečavanje tuberkuloze. I u trenutno aktuelnoj borbi proziv virusa COVID-19, SZO se istakla donacijama i raznim drugim vidovima podrške.

MI I SZO

Otuda je epidemiološki zanimljiv fenomen sumnjičavosti prema ovoj dobročiniteljskoj organizaciji u delu naše javnosti. Nećemo se osvrtati na strana viđenja SZO kao činioca međunarodne zavere, namerne da čipovima u vakcinama ili na druge suludo izmaštane načine potčini čovečanstvo. Valja, međutim, ponuditi odgovor zagovornicima ideje, neobjašnjivo i neopravdano prisutne u Srbiji, da SZO, uz sve svoje dobre strane, služi interesima međunarodnog kapitala, pre svega, “farmakomafije”.

Organizacijom ne upravlja grupa otuđenih moćnika, već skupština, sačinjena od predstavnika, obično ministara zdravlja iz oko 200 zemalja članica. Kako je to glomazno telo za operativni rad, postoji i izvršni odbor, sačinjen od predstavnika 34 zemlje, sa trogodišnjim mandatom. Generalni direktor i oko 5.000 zaposlenih predstavljaju samo tehnička lica obavezna da sprovode odluke skupštine i izvršnog odbora. Ko bi tu onda uspostavljao neki mafijaški “reket” i prihodovao od njega?

Sve naše vlasti cenile su pomoć i savete SZO, mada nisu sa podjednakom prilježnošću prihvatale davane preporuke. Tako smo ignorisali upozorenje da se očekuje pandemija nepoznate bolesti, verovatno prenosive putem vazduha, što se pojavom korona virusa pokazalo kao brzo ispunjujuće svedočanstvo. Sledstveno, muka nas je naterala da zabranjujemo kretanje osetljivim populacionim grupama, jer nismo imali dovoljno opreme ni testova da tragamo za obolelima i njihovim kontaktima u meri u kojoj je na tome insistirala SZO.

Oglušili smo se o mudro upozorenje za popuštanje stega, tzv. tranzicija ka normalnosti, koja mora da se sprovodi postupno, uz brižljivo praćenje efekata svake ublažene mere. Posledice svojih nestrpljivosti osećamo ovih dana. Zatrpan poslom, naš zdravstveni sistem u mnogim sredinama zanemaruje traganje za “kontaktima”, kako se označavaju osobe koje su bile u dodiru sa izvorima zaraze u zajednici, ali SZO preporučuje da se ni tada ne odustaje od suzbijanja virusa COVID-19 otkrivanjem kontakata i njihovom izolacijom.

S druge strane, kad je reč o nekim kategorijama pacijenata za koje se sumnja da su zaraženi novim virusom korona, uveli smo serološke testove (određivanje antitela iz krvi) kao međukorak u dijagnostičkom postupku. Taj pristup se nigde ne preporučuje iz brojnih čvrsto obrazloženih razloga.

Najgore od svega je što je izgubljeno poverenje u Krizni štab. Njegovi članovi su u velikoj meri odgovorni za nastalu situaciju nedoslednim i samoopovrgavajućim izjavama davanih tokom vremena, još više međusobnim demantovanjem posle sastanaka sa kojih se očekivao usaglašen stav, a najviše pozivanjem na brojeve za koje su i sami priznavali da nisu tačni.

NIJE REALNO DA SE PRISTUPI PERSONALNIM PROMENAMA U KRIZNOM ŠTABU, A NI DA SE NATERA NAROD DA ZABORAVI SUMNJE KOJE JE S MANJE ILI VIŠE OPRAVDANIH OSNOVA STVORIO PREMA TELU KLJUČNOM ZA BORBU PROTIV EPIDEMIJE. Nalazimo se u pat poziciji.

Kao razuman izlaz nameće se okretanje ka SZO, uz molbu da nam pošalje tim eksperata. Ne znaju oni mnogo više od nas, ali imaju autoritet i oreol nepristrasnosti, pa bi se njihova reč prihvatila. Takav pristup pokazivao se u prošlosti delotvornim, od suzbijanja pegavca pre mnogo decenija, preko borbe protiv variole 1972. godine, do skorašnjih sličnih poseta. I naši stručnjaci su često putovali po svetu u svojstvu eksperata, pa poziv ne treba shvatiti kao slabost, već kao međunarodnu saradnju.


Tekst: Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog, prof. Medicinskog fakulteta u penziji.

Članak je objavljen u „Politici” 30. jula 2020. godine.

Možda će Vas zanimati

Apoteka „Zaječar”: Akcija „Pitajte svog farmaceuta”

Apoteka „Zaječar” organizovala akciju „Pitajte svog farmaceuta”

Tradicionalno povodom gradske slave, Apoteka „Zaječar” organizovala je akciju „Pitajte svog farmaceuta”, u centru Zaječara.Tom …

Grad Zaječar: Statistički podaci o virusu COVID-19

Zaječar: Još četiri pozitivna lica na koronu

Nakon 18. septembra kada je u Zaječaru potvrđeno jedno COVID-19 pozitivno lice (muškog pola, starosti …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica