ИТ Свет„Сигурне стазе”: Употребом и развојем нових технологија до одрживе урбане мобилности

„Сигурне стазе”: Употребом и развојем нових технологија до одрживе урбане мобилности

Удружење „Сигурне стазе”: Употребом и развојем нових технологија до до одрживе урбане мобилности

Повод за писање овог текста је употреба нових технологија у стратешком управљању урбаном мобилношћу.

Наиме, коначно се у последњих три године ствар померила са мртве тачке и у Републици Србији је почело да се ради на плановима одрживе урбане мобилности. Захваљујући залагању и пожртвовању појединаца и организација градови Крушевац, Шабац, Ваљево и Београд су добили и усвојили ове планове и дали пример осталим локалним самоуправама да крену у овом смеру, што нам је прекопотребно.

Оно што би употпунило ову причу и подигло је на знатно виши ниво је употреба и развој нових технологија, тачније географских информационих система (у наставку текста ГИС).

ГИС као информациона технологија се код нас у саобраћајном и урбанистичком планирању не користи у мери у којој би требала и често је то коришћење неадекватно и на аматерском нивоу. Највећи разлог томе је што доносиоци одлука и људи из струке не виде и не препознају значај и улогу технолошког развоја и што се генарално код нас не улаже у науку и развој научне мисли.

Фото: ARMACAD

Значај и улога ГИС-а је препозната у „Водич кроз одрживу урбану мобилност: животна средина и енергетика”, Програма за развој Уједињених нација.

Паметне технологије, а посебно ГИС могу значајно допринети еколошкијем, безбеднијем, јефтинијем и ефикаснијем транспорту људи и средстава у урбаним срединама. Оно што је кључно, развојем иновативних и револуционарних решења у саобраћају могу се задовољити све веће потребе грађана за другачијим врстама услуга које саобраћајни ситем треба да им пружи.

Захваљујући ГИС-у може се развити савремена методологија прикупљања и обраде података на основу којих се могу вршити различите анализе свих прикупљених просторних и атрибутативних сетова података, конверзија у формате неопходне за wеб и мобилни приказ, дизајнирање, као и израда wеб интерактивних мапа. Такође, може се радити рекогносцирање, снимање, прикупљање и конверзија свих добијених сетова података са терена у дигитални облик, погодан за даљу обраду и анализу у ГИС софтверима.

Примера ради, како се наводи у горе поменутом Водичу, целокупан инвентар саобраћајне и урбанистичке инфраструктуре за цео град може се развијати на основу ГИС платформи. Превоз моторним возилима, јавним превозом или шетња и вожња бицикла, могу постати директнији и логичнији коришћењем нових иновативних паметних мера. Интегрисане информације које се односе на мобилност, као што је ред вожње јавног превоза, доступност инфраструктуре за бицикле на неким дестинацијама, локације објеката за изнајмљивање бицикала и подаци у реалном времену, који се односе на услове саобраћаја у граду, могу помоћи грађанима да изаберу зеленије и паметније начине превоза у градским насељима.

Такође, захваљујући ГИС софтверу могу се обухватити све врсте објеката и садржаја, укључујући опис коловоза, опис раскрснице, осветљења, паркинг простора, паркинг трошкова и параметара везаних за оперативно одржавање и управљање, системе дељења аутомобила и бицикала (енгл. car-sharing, односно bike-sharing) или паметни системи издавања карата.

Пример употребе ГИС-а можете видети у пројекту урбане мобилности ГИС удружења Србије „Сигурне стазе и путање кретања ученика основних и средењих школа у Бору” који подржан од Програма Уједињених нација за равој и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Пројекат је доступан на www.bor.sigurnestaze.com.

Поред горе наведених предности и корисности, географски информациони системи нам могу помоћи приликом анализа, обраде и прикупљања података везаних за друштвено-економске чиниоце, социолошке, демографске, итд. Ове врсте података нам могу помоћи приликом израде урбанистичких и других развојних планова и стратегија како на државном тако и на локалном нивоу.

Захваљујући crowd-sourcing компененти, географски информациони системи могу ефикасно да послуже као недвосмислено средство комуникације између свих актера у сфери саобраћајног и урбанистичког пројектовања, као и у двосмерној комуникацији струке и „политике“, уз активно укључење грађана.

Crowd-sourcing (прикупљање података од стране грађана) компонента је замишљена са основним циљем додавања фотографија, видео клипова, коментара, предлога, решења, итд. од стране грађана, за већ постојеће елементе који се налазе на wеб платформи како би се са њих прикупили недостајући подаци о квалитету, односно о употребној вредности самих елемената на саобраћајној и урбанистичкој инфраструктури.

Овакав вид wеб и мобилне апликације која се састоји од електронског интерфејса, изграђеног на темељу wеб комуникације и мобилне апликације је урађена за град Бор.

Како се наводи у горе поменутом Водичу, ефикасна комуникациона платформа са грађанима, намењена задовољавању њихових потреба за мобилношћу, помоћи ће локалној самоуправи у идентификацији потреба и проблема заједнице које ће допринети и развоју мера одрживе урбане мобилности.

Улогу ГИС-а можемо сагледати и из концепта „хуманог инжињеринга“ који се код нас практично не примењује, а који захтева другачији приступ решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног и урбанистичког простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, ГИС нам омогућава управљање и уређење простора који се фокусира на човека и окреће стварним захтевима и потребама које имају крајњи корисници.

Препорука за доносиоце одлука и људе из струке је да прочитају „Водич за одрживу урбану мобилност у земљама Југоисточне Европе”.

ГИС се веома успешно примењује за потребе мониторинга загађења животне средине, као и моделовања активности за сузбијање загађења и минимизирање негативних ефеката. Као пример, пре само годину дана је помоћу система ГИС апликација и сензора за праћење пм10 и пм2.5 честица, коначно стигло до свести нас на Балкану, какав ваздух дишемо.

Тема утицаја на животну средину је у ГИС-у деценијама веома темељно разрађивана широм света. Постоји велики број готових и проверених решења, а најбоље је што су нека од најнапреднијих отвореног изворног кода, што значи да су нам доступна за коришћење без икакве суштинске препреке. Само треба знање и добра воља.

Добар пример су геопросторни алгоритми за моделовање дисперзије полутаната ваздухом из горионика. Неки од фактора које узимају у обзир су висина димњака, доминантан ветар, надморска висина тј. разлика односно конфигурацију терена и уз стручно руковање, тачно унете и валидне податке, одабиром адекватног алгоритма, могу да пруже веома прецизну слику кретања полутаната кроз ваздух на неком простору кроз време.

Фото: GIS Lounge

У случају утицаја на животну средину саобраћајница моторних возила, постоје исто тако бројни модели и алгоритми за прорачун и приказ њиховог утицаја на загађење честицама, гасовима и буком. Потребно је само узети познате средње вредности загађења за које знамо да важе за одређено подручје, јер познате су карактеристике свих регистрованих возила, број возила које се крећу неком саобраћајницом у некој временској јединици, применити опет спреман, проверен и бесплатно доступан нам просторни алгоритам и долазимо до прецизних модела мреже линијских загађивача неког града нпр.

Све наведене могућности чекају доступне и за остале врсте загађивача, не само ваздуха, него свих елемената животне средине. Све што је потребно да бисмо користили овакве технологије је воља доносиоца одлука да пруже поверење стручњацима за ГИС и специјалистима из ових области.

Свакако требамо бити свесни чињенице да се у Републици Србији не улаже довољно у науку и развој нових технологија, тако да ће ово бити јако дуг пут који мора почети снагом аргумената којом можемо да се трудимо да укажемо на потребе промене свести грађана, надлежних и струке.

У ширењу ових порука, пре свега, онда и у студијама изводљивости, могућим и оптималним решењима, снагама, слабостима, могућностим, претњама, као и у извођењу самих решења и презентовању широком аудиторијуму, на путу до одрживих градова и заједница, у великој мери могу да помогну информационе технологије, а ГИС се намеће као неопходан алат из те категорије.

Нама је у Србији потребна револуција идеја, пројеката и иновативних решења у области саобраћајног и урбанистичког планирања и давање шансе младим и стручним људима који нису спремни на компромис и корупцију и чије знање и диплома нису упитни!

 

Аутори: Игор Велић, мастер инж. саобраћаја и Војислав Јовић, дипл. просторни планер, гис експерт

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Претплатите се
Обавести о
guest
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледајте све коментаре
Претплатите се
Обавести о
guest
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледајте све коментаре

Društvene mreže

23,693ПратилацаЛајкуј
3,959ПратилацаЗапрати
1,237ПратилацаЗапрати
160ПратилацаБаци суб
0
Волели бисмо да чујемо Ваше мишљење, оставите коментарx
()
x