Timočka Timočka
Početna / Vesti / DANAS JE BADNJI DAN, ovo su verovanja i običaji
Badnji dan
Foto: Shutterstock, ilustracija

DANAS JE BADNJI DAN, ovo su verovanja i običaji

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika — Božić.

Badnji dan je pun običaja, koje su Srbi nasledili od svojih predaka, međutim dosta njih se promenilo, izgubilo ili potpuno zaboravilo.

Na Badnji dan domaćini sa svojim sinovima odlaze u šumu po hrastovo drvo — badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Paljenje badnjaka je u vezi s ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog Sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Sečenje badnjaka

U ranu zoru, pre izlaska Sunca, pucanjem pušaka i treštanjem iz prangija, objavljuje se opšti odlazak u šumu.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova.

Mladom hrastu se prvo kaže „dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da se donese zdravlje i sreću. Drvo se potom prosipa žitom, i ne sme se dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Badnjak se uvek zasecao s istočne strane jer je trebalo da padne upravo na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči”, tj. da se obori iz jednog udarca ili, najviše, s tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je s onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice, onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac, itd.

Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Badnjak se unosi u kuću, zajedno sa slamom

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?”, odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću”. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače”. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče”, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Loženje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Deca „džaraju” vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica… nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče” a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica”.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče, kao što je već navedeno. Za jelo na podu, tj. na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na zejtinu, med, vino i pasulj (obično „prebranac” ili „meljanac”). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i badnjak, pored žita, spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, kajsije, suvo grožđe, badem, lešnik.

Badenje

U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu — Božiću.

Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onom ko prvi spazi, pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja, domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Znalo se da, kad pucnji počnu da se razležu, badnjaci prispevaju.

Nekad su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Zahvatanje vode

Vodi koja se zahvati u badnjedanskoj noći, pre izlaska Sunca, takođe se pridaje magijsko značenje. U nekim krajevima se ona zove „jakova voda”.

Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar, daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju s „Dobro jutro, vodice i srećan ti Božić!

Po pravilu je zahvataju devojke a njom se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja im poliva.

Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za kog će se udati. To se uvek i obistini.

Možda će Vas zanimati

Dan oslobođenja grada Zaječara u Drugom svetskom ratu

Zaječar sutra obeležava Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu

Dan oslobođenja grada Zaječara u Drugom svetskom ratu biće obeležen sutra, 8. oktobra, polaganjem venaca …

Svete mučenice Vera, Nada, Ljubav i majka im Sofija

Danas su Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svete mučenice Veru, Nadu, Ljubav i majku im …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica