Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak, drugi dan praznika Svete Trojice, poznatog i kao Duhovi ili Pedesetnica. Ovaj veliki hrišćanski praznik slavi se tri dana i smatra se rođendanom Hristove crkve, jer je posvećen silasku Svetog Duha na apostole u Jerusalimu.
Duhovi su pokretni praznik i obeležavaju se pedesetog dana posle Vaskrsa. Posle Hristovog Vaznesenja, apostoli su ostali u Jerusalimu, gde su se okupljali na molitvi iščekujući obećanog Utešitelja – Svetog Duha. Prvog dana praznika slavi se jevanđeljski događaj silaska Svetog Duha na Hristove učenike, dok je Duhovski ponedeljak posvećen proslavljanju Svete i životvorne Trojice.
Praznik zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji jer nosi snažnu poruku duhovnog prosvetljenja, nade, mira i zajedništva. Čitava duhovska sedmica u crkvenom kalendaru obeležena je crvenim slovom, a tokom tog perioda ne posti se, jer je reč o takozvanoj „trapavoj“ nedelji. Po njenom završetku sledi Petrovski post.
U narodnoj tradiciji Duhovski ponedeljak smatra se povoljnim danom za početak novih poslova. Istovremeno, postoje brojna verovanja i običaji koji se poštuju širom Srbije. Ne radi se na njivama u blizini vode, ne šije se i ne obavljaju se određeni kućni poslovi, dok se deci savetuje da izbegavaju kupanje u rekama i prelaženje mostova.
Posebno mesto imaju i narodna verovanja vezana za cveće i venčiće. Prema predanju, devojke koje se umiju vodom u kojoj je stajalo cveće od kojeg su ispleteni duhovski venčići imaće čisto i belo lice tokom cele godine. U istočnoj Srbiji veruje se da će muškarci koji od devojaka dobiju venčić na dar do kraja godine stati na „ludi kamen“.
Tokom duhovskih dana u narodu je ukorenjeno uverenje da treba izbegavati svađe, teške reči i negativne misli. Ovi dani posvećeni su porodičnom miru, praštanju, solidarnosti i dobrim delima. Veruje se da je veliki greh ulaziti u sukobe sa bližnjima, jer Sveti Duh donosi mir, slogu i međusobno razumevanje.
Mnoge porodice Duhovski ponedeljak proslavljaju kao krsnu slavu. U selima u kojima se ovaj praznik posebno obeležava organizuju se litije, a domaćini dočekuju goste iz drugih mesta. Duhovski ponedeljak kao gradsku slavu obeležavaju i gradovi kao što su Vranje, Valjevo, Kragujevac, Leskovac i Šabac.
