Данас се обележава Мали Божић, односно почетак 2025. године по јулијанском календару. Српска православна црква тог дана прославља и два велика празника – Светог Василија Великог, који се у бројним домовима слави као крсна слава, као и Обрезање Господње. Овај датум прате бројни народни обичаји и веровања која су се вековима преносила међу верницима.
Ово је уједно и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару Српске православне цркве обележен је црвеним словом и сматра се мрсним даном.
Данас се обележавају још два значајна празника – Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.
Празник Обрезања Исуса Христа, који се слави осмог дана по рођењу, убраја се међу највеће хришћанске празнике. У народном, обичајном календару, овај дан се назива и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.
Светог Василија Великог, познатог и као Васиљевдан, многи верници Српске православне цркве славе као крсну славу. Како се обележава 1. јануара по јулијанском календару, по њему је назив добила и јулијанска Нова година – Василица.
Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара Константина. У Атини је 15 година изучавао филозофију, реторику и астрономију, а међу његовим школским друговима били су Григорије Богослов и Јулијан, касније познат као цар отпадник Јулијан Апостата.
Крштен је у реци Јордан и готово десет година био је епископ Кесарије Кападокијске. Као велики поборник православља, човек моралне чистоте и снажне верске ревности, назван је Великим, а у црквеној служби описује се као „пчела цркве Христове“, која носи мед верницима, а својом жаоком боде јеретике.
Паљење ватре на раскршћима
Српска Нова година, односно Мали Божић, имала је различит значај у појединим породицама и срединама.
У многим крајевима сачувао се обичај да се 14. јануара понове бројни божићни ритуали – поново се уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.
Према народним веровањима, Српску Нову годину ваља дочекати будан, па су девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.
Такође се верује да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би дом и укућани током целе године имали напретка. Многи сматрају да на Васиљевдан треба избегавати свађе.
У појединим крајевима постоји веровање да се данас треба чувати да вас неко не превари, као и да не ваља дремати, јер се, по народном предању, у супротном током целе године остаје поспан и уморан.
После новогодишњег ручка постојао је обичај да се кости од печења сакупе и однесу на мравињак, како би се, по веровању, стока множила као мрави.
У Војводини је постојао, а у неким местима и данас опстао, обичај паљења ватре на раскршћима, која, поред чистилачког дејства, симболично јача сунчеву светлост и топлоту.
У Херцеговини је обичај да се на овај дан спаљују остаци бадњака, док се у појединим војвођанским местима и даље пале ватре на раскршћима.
Зашто је добро узети кашику меда
Према народном веровању, на данашњи дан ваља узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и делом Светог Василија Великог.
Свети Василије је рођен у време цара Константина, а још као некрштен провео је 15 година у Атини, где је изучавао филозофију, реторику и астрономију. Крштен је у реци Јордан, заједно са својим бившим учитељем Евулом.
Био је епископ Кесарије Кападокијске скоро десет година, а земаљски живот окончао је у 50. години. Остао је упамћен као велики поборник православља, човек изузетне моралне чистоте и ревности, богословски ум и један од стубова свете цркве.
У црквеној служби назива се „пчелом цркве Христове“, која носи мед верницима, а својом жаоком боде јеретике, због чега се верује да на овај дан треба узети кашику меда.
Васиљевдан се код Срба обележава као крсна слава, док се код Грка и Руса слави као имендан.
Мешење колача василице
Као што се за Божић меси погача чесница, за Мали Божић припрема се посебан обредни хлеб – „василица“. У већини породица прави се слично као чесница, од танких кора, без ораха, уз додатак меда и масти.
У неким домаћинствима припремало се више врста василица, са различитим воћем и поврћем. Месила се од меког, бесквасног теста које се пресавијало, уз додатке попут сувог грожђа, бундеве или ораха.
Пре печења, на тесто се утискивао печат са крстом. Василица се правила ујутру и служила уз ручак. Секла се, а није се ломила као чесница, и узимала се без посебних правила.
У појединим местима у Србији месиле су се и крофне у које се стављао новчић, као у божићну чесницу, а онај ко га пронађе, по веровању, имаће среће наредних 12 месеци.
На данашњи дан пажљиво се посматра и време. Ако 14. јануара падне снег или буде облачно, верује се да следи родна година, док суво време, по народном веровању, најављује сушну годину.
