Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 23. februara, obeležavaju praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, jednom od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva, koga narod naziva i „gospodarem svih bolesti“.
Episkop iz Magnezije i stradalnik za veru
Ime ovog svetitelja grčkog je porekla i znači „radosna svetlost“. Živeo je u II veku i bio episkop u Magneziji, u oblasti Tesalije. Prema predanju, postradao je u 113. godini života, 202. godine, u vreme progona hrišćana za vladavine rimskog cara Septimija Severa.
Kada je započeo progon hrišćana, Haralampije se nije skrivao, već se dobrovoljno predao vlastima. Rimski vojnici su ga uhvatili i podvrgli teškim mučenjima, ali je, prema predanju, sve muke podneo sa velikom duhovnom snagom, ne odričući se Hrista. Dok su ga živog drali, svetitelj je rekao: „Hvala vam, braćo, što stružući moje staro telo obnavljate duh moj za novi, večni život”.
Osudili su ga na smrt i izveli na gubilište, gde je podigao ruke ka nebu i pomolio se Bogu za sve ljude, da im podari telesno zdravlje, duševno spasenje i umnoži plodove zemaljske. U molitvi je izgovorio: „Gospode, Ti znaš da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodat Svoju na sve”. Prema predanju, dušu je predao Bogu pre nego što je dželat spustio mač. Sahranila ga je careva kćerka Galina, koja je, zahvaljujući njemu, prešla u hrišćanstvo.
Iscelitelj i zaštitnik od bolesti
Sveti Haralampije u narodu uživa veliko poštovanje. Veruje se da je imao izuzetne isceliteljske moći i da je svojim molitvama donosio ozdravljenje bolesnima i zaštitu od pošacti. Zbog toga je smatran zaštitnikom od kuge, bolesti i drugih nesreća.
Iako ovaj praznik nije obeležen kao crveno slovo u crkvenom kalendaru, u mnogim krajevima Srbije poštuje se kao dan posebne zaštite od bolesti. U pojedinim porodicama obeležava se i kao krsna slava, dok se u hramovima služe liturgije u čast svetitelja.
Narodni običaji i verovanja
Brojni običaji vezani su za zdravlje i isceljenje. Prema verovanju, majke na ovaj dan dovode decu u crkvu kako bi se pomolile za njihovo zdravlje. Smatra se i da bi svako ko ima zdravstvenih tegoba trebalo tog dana da poseti lekara.
U nekim krajevima priprema se med koji se osvećuje u crkvi i čuva tokom godine kao lek i zaštita od bolesti. Vernici se mole za zdravlje porodice i izbegavaju teže fizičke poslove iz poštovanja prema svetitelju.
Narodno predanje kaže i da će dete kome na praznik Svetog Haralampija nikne ili ispadne prvi zub biti srećno celog života i da će nad njim bdeti ovaj svetitelj. Takođe, veruje se da na ovaj dan ne bi trebalo psovati, svađati se niti izgovarati ružne reči, jer se smatra da to može doneti nesreću.
Stradanje Svetog Haralampija i njegova nepokolebljiva vera i danas predstavljaju simbol istrajnosti u hrišćanstvu i nade u Božju zaštitu.
