Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Letnje, odnosno Duhovske zadušnice.
Na Zadušnice se obilaze grobovi i pale sveće preminulima. Vernici se mole za oproštaj grehova svojih predaka i sećaju se pokojnih rođaka i prijatelja. U crkvama se služi parastos, tokom kojeg sveštenik vinom preliva žito, a nakon službe obilaze se grobovi najbližih, gde se pale sveće i čitaju molitve. Oni koji nisu u mogućnosti da posete grobove svojih najmilijih, sveću mogu zapaliti u crkvi.
Prema verovanju, sveća je simbol Hristove svetlosti, koja označava svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zadušnice uvek padaju u subotu. Zimske zadušnice obeležavaju se pred Mesne poklade, Letnje zadušnice u subotu pred Duhove, Miholjske zadušnice u subotu pred Miholjdan, a Jesenje, odnosno Mitrovske zadušnice, u subotu pred Mitrovdan.
Prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji veruje se da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do narednih Zadušnica.
Takođe, postoji verovanje da će pokojnici tokom čitave godine biti u mraku ako se na Zadušnice ne upali sveća.
Smatra se da se na ovaj dan u istočnim krajevima ne obavljaju poslovi sa vunom, dok makaze treba da ostanu zatvorene, kako bi, prema verovanju, i vučje čeljusti bile zatvorene.
Tokom ove sedmice ne pripremaju se darovi za neveste, a sirotinji i prosjacima daje se milostinja u vidu novca ili hrane.
