Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Duhovski utorak, treći dan jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Svete Trojice, poznatog i kao Duhovi, odnosno Silazak Svetog Duha na apostole. Ovaj praznik slavi se pedesetog dana posle Vaskrsa i desetog dana posle Spasovdana, a u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Duhovi se često nazivaju i „rođendanom“ hrišćanske crkve, jer simbolizuju dan kada je Sveti Duh sišao na apostole. Praznovanje traje tri dana, a tokom čitave sedmice nastavlja se takozvana Trapava nedelja, kada se, prema crkvenim pravilima, ne posti.
U narodu postoji verovanje da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne duhovne sile, zbog čega mnogi vernici obilaze manastire posvećene Svetoj Trojici tražeći oprost grehova ili lek za bolest. Prema narodnom predanju, dobro je iz manastira poneti osvećenu vodicu, za koju se veruje da donosi mir i harmoniju u domu tokom naredne godine.
Kao i prethodnih dana praznovanja, podovi hramova prekrivaju se travom, uz zidove se prislanjaju grane lipe ili drugog drveća, dok se ikone ukrašavaju cvećem. Ovaj običaj potiče od prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja. Na praznik Pedesetnice Jevreji su kitili svoje bogomolje i domove kako bi se podsetili vremena kada su preko Mojsija dobili Deset Božjih zapovesti, ali i perioda lutanja pustinjom nakon izlaska iz Misira, kada su živeli u kolibama od granja i lišća.
Posle Svete liturgije služi se večernje bogosluženje, tokom kojeg vernici kleče i pletu venčiće od trave i cveća. Venčići se potom nose kući i stavljaju pored ikone i kandila, a mnogi ih čuvaju i u torbama ili automobilima kao simbol blagoslova i zaštite.
Za Duhovski utorak vezani su i brojni narodni običaji i verovanja. Prema predanju, na ovaj dan ne treba se peti po drveću kako se ne bi uznemirili duhovi ili rusaljke – mitska bića za koja se veruje da nastaju od duša preminulih devojaka i utopljenih žena. Narodno verovanje kaže da bi uznemirene rusaljke mogle da zaposednu čoveka ili da ga namame u svoje kolo.
Zbog toga se u pojedinim krajevima Srbije kao zaštita od nesreće u džepu nosi čen belog luka ili pelina. Istovremeno, drveće se ritualno kiti darovima kao što su sapuni, šareni peškiri, flašice parfema i ruževi za usne.
Posebni običaji neguju se u Homolju i Timočkoj Krajini, gde se između dva utorka oko Trojica organizuju povorke. U jednoj od njih, poznatoj kao „Kraljice“, učestvuju najlepše devojke u selu, koje simbolično predstavljaju rusaljke i drevna narodna verovanja povezana sa ovim prazničnim danima.
