VestiDete i astma: Šta roditelji treba da znaju?

Dete i astma: Šta roditelji treba da znaju?

Dete i astma: Šta roditelji treba da znaju?

Naporno kašljanje, kijanje, neujednačeno disanje i stezanje u grudima samo su neki od simptoma astme, od koje u svetu boluje gotovo 300 miliona ljudi! Zbog različitih faktora, pre svega genetskih predispozicija i spoljašnje sredine, sa ovim hroničnim oboljenjem se na žalost hrabro bore i deca.

Dečija astma je stanje upale disajnih puteva i u najvećem broju slučajeva se prvi put javlja u periodu od druge do pete godine života mališana. Njeni svakodnevni simptomi, poput zamaranja prilikom manjih napora, “sviranja” u grudima, otežanog disanja i kašlja tokom noći mogu zaista ometati i sprečiti normalno funkcionisanje deteta i radnje kao što su igranje ili, odlazak u školu, ali i uskratiti kvalitetan dečiji san, koji je jako važan u periodu intenzivnog rasta deteta.

Međutim, uz pravovremeno otkrivanje i lečenje bolesti, astma se može držati pod kotrolom, a obolelo dete ponovo može voditi bezbrižan i normalan život. Zato se preporučuje da pri svakoj prehladi, koliko god ona bezazleno izgledala, mališana odvedete lekaru. Izabrani doktor će utvrditi da li se radi o trenutnoj bolesti ili o pomenutom hroničnom oboljenju. Ukoliko uzrast deteta to dozvoljava, ovo oboljenje može se dijagnostikovati spirometrijom.

Spirometrija je potpuno bezbolna, neinvazivna dijagnostička metoda kojom se procenjuje zapremina plućnog vazdušnog prostora i protok vazduha kroz disajne puteve. Njom će se izvršiti precizno merenje bronhijalne reakcije kod deteta za koje se sumnja da ima astmu, što će znatno olakšati praćenje toka bolesti.

Na osnovu analiza, medicinsko osoblje će odrediti terapiju, a obaveza roditelja će biti da se pobrinu da se dete pridržava lečenja i odlazi na redovne kontrole i bude što je moguće više izolovano i zaštićeno od okidača bolesti.

Ipak, ponekad i pored lečenja i brige roditelja bolest napreduje, dolazi do pogoršanja i takozvanih asmatičnih napada. Tada, treba reagovati hitno!

Koji su simptomi asmatičnog napada?

Simptomi asmatičnog napada kod dece, isto kao i kod odraslih, variraju od blagih, umerenih do jakih i mogu zaista otežati i poremetiti svakodnevicu mališana.

Blag napad astme se uglavnom ispoljava kroz naporan kašalj i zviždanje u plućima. Tada, iako dete kratko i otežano diše, sposobno je da izgovara pune rečenice između uzdaha. Uz pomoć odgovarajućih lekova, ovakav napad se smiruje u roku od nekoliko sati ili čak minuta.

Iako se ređe ispoljava, umeren napad astme traje znatno duže od blagog uz pojačan i neprekidan kašalj i glasno zviždanje u plućima. Takođe, dete pri ovom stepenu napada astme očiglednije teško diše i jedva izgovara samo kratke rečenice između udaha.

Na žalost, jaki napadi astme su znatno ozbiljniji i zahtevaju vašu brzu reakciju i hitnu medicinsku pomoć. Kada do ovoga dođe, dete postaje bledo, uznemireno, plavih usana ili noktiju, nemoćno da izgovari više od jedne do dve reči između udaha.

Srećom, postoji način da se pomogne mališanima i pri jakim asmatičnim napadima.

Dete i astma: Šta roditelji treba da znaju?

Kako pomoći detetu?

Iako napadi astme deluju dramatično i spadaju u neke od najstresnijih situacija i za roditelje i za dete, morate ostati pribrani i pokušati da pomognete mališanu.

Kad primetite da ono ima asmatični napad, ključno je da ne pokažete vaš strah i zabrinutost. Panika će samo uticati na dete, uznemiriti ga, ubrzati njegovo disanje i pogoršati simptome. Zato se potrudite da govorite umirujućim glasom, objasnite detetu šta se dešava, uverite ga da će sve biti u redu i da ćete mu pomoći.

Odmah sklonite dete iz zagušljive i zadimljene prostorije. Postavite ga u uspravan položaj i pratite uputstva lekara u slučaju asmatičnih napada koji ste dobili pri dijagnostikovanju astme. Ukoliko dete nije vaše i ne poznajete procedure njegovog lečenja, pokušajte da upitate mališana šta treba da uradite. Ako ne zna ili ne može da govori, odmah pozovite hitnu pomoć.

Brzo pronađite inhaler i pomozite detetu da mirno udahne nekoliko puta iz inhaler i sačekajte nekoliko trenutaka da vidite da li ima poboljšanja.

Ako primetite da se simptomi ne smiruju i posle primene terapije, ne čekajte da odvedite dete lekaru ili pozovete hitnu pomoć

Da li je moguće sprečiti napade astme?

Iako dete zaista nije moguće potpuno izolovati i zaštititi od okidača koji uzrokuju manifestovanje ove bolesti, roditelji ipak moraju preduzeti sve što je u njihovoj moći da mališani budu što manje izloženi faktorima rizika koji mogu da izazovu napade astme.

Naravno, onima čije dete već dugo boluje od ovog hroničnog oboljenja i poznaju okidače bolesti, biće znatno lakše da ga zaštite od faktora rizika i na taj način ublaže simptome oboljenja i spreče eventualne napade. Međutim i za one roditelje čijim mališanima je tek dijagnostikovana astma, postoje opšte smernice i pravila koja mogu pomoći u borbi protiv ovog napornog oboljenja.

Tako, u slučaju da je već utvrđeno da su prašina i grinje jedni od glavnih razloga pojave asmatičnih napada, preporučuje se da izbacite sve teške zavese, itisone, tepihe i perjane jastuke iz svoje kuće, posebno iz dečije sobe.

Provetravajte prostorije, održavajte prostor u koje dete boravi čistim i nemojte dozvoljavati da se konzumiraju cigarete u vašoj kući.

Regulišite ishranu detetu i izbegavajte da mu dajete tešku hranu pred spavanje, jer će ona tokom noći izazvati pojačano lučenje želudačne kiseline, koje može dalje nadražiti bronhije.

Potrudite se da u domaćinstvu vlada harmonija i mir, kako dete ne bi bilo u stresnim i napetim situacijama. Takođe, redovno razgovarajte sa mališanom i pokušajte da ga relaksirate i smanjite strah i anksioznost koji ima zbog testova, predmeta u školi, ocena ili odnosa sa drugarima.

Naravno, uvek se pridržavajte saveta pedijatra i pobrinite se da dete redovno uzima prepisanu terapiju.

Da li je moguće potpuno izlečiti astmu i napade?

Nažalost, nije moguće u potpunosti izlečiti dečiju astmu, a njeni simptomi se mogu nastaviti i u starijem dobu. Međutim, uz pravilno lečenje, male promene i adekvatnu terapiju, bolest se može držati pod potpunom kontrolom.

Kontrola astme kod deteta obuhvata periodično ponovno procenjivanje trenutnog stanja i težine bolesti i korigovanje načina lečenja, izbegavanje faktora koji će izazvati pogoršavanje, odnosno napade astme, i pravovremeno prepoznavanje pogoršanja simptoma.

Takva, kontrolisana astma znači da će se kašljanje, kratak dah, pištanje pri disanju i ostali simptomi pojavljivati znatno ređe, dok će lekovi biti u stanju da brzo uklone tegobe i dozvole mališanima da neometano uče, idu u školu i da se igraju.

Takođe, ukoliko se kotroliše astma, dete neće imati pogoršanje simptoma pri naporu i tokom noći, spirometrija pluća će pokazivati uredne parametre, a dete će se osećati dobro i jako.

Ipak, treba napomenuti da iako se dete oseća bolje i nema izražene simptome i napade astme, to nikako ne znači da treba svojevoljno prekinuti terapiju mališanu i prestati ga vodititi na kontrole. Zapaljenje i dalje postoji u disajnim putevima, te zato odluku o uzimanju terapije treba ostaviti izabranom lekaru.

Upale i infekcije disajnih puteva mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje deta, ali je važno da uvek imate na umu da se simptomi astme, kao jednog od najčešćih oboljena kod dece, mogu držati pod kotrolom.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare

Društvene mreže

22,446PratilacaLajkuj
3,720PratilacaZaprati
1,285PratilacaZaprati
113PratilacaBaci sub
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x