Knjaževački umetnik Aleksa Marković svojim skulpturama oduševljava ljubitelje savremene umetnosti. Skulpture su uglavnom rađene od aluminijuma, a s obzirom da potiče iz umetničke porodice, to ga je navelo da i on krene istim stopama.
Aleksa Marković rođen 1991. godine u Knjaževcu. Završio je osnovne studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2016. godine na odseku primenjeno vajarstvo, u klasi prof. Miroljuba Stamenkovića, a master studije u klasi prof. Vukašina Milovića.
„Volim najviše da radim skulpture od aluminijuma, ja ih montiram na kamen najčešće. U planu mi je da napravim izložbu, a planiram da to bude tematska izložba, na temu životinjskog sveta. Uglavnom sam do sada radio životinje. Uglavnom sam do sada imao kolektivne izložbe, nisam imao samostalne i planiram da ovo bude prva samostalna izložba. Moj brat se bavi slikarstvom, moj otac je amater slikar, tako da to me je navelo da krenem i ja da se bavim umetnošću. Do sada sam izradio oko dvadesetak skulptura”, ističe Aleksa Marković.
Kao vajar, Aleksa je učestvovao i izlagao na više likovnih kolonija i izložbi. Njegova dela nalaze se u kolekciji Zavičajnog muzeja u Knjaževcu i Javne biblioteke u Doljevcu. Osvojio je treću nagradu Apatinske pivare „Reciklirajte i vi” 2013, prvu nagradu „Preduzetnikus” 2016. godine, treće mesto 2019. godine na Međunarodnoj izložbi „Grad muzej Železnice Lapovo” i prvo mesto 2022. godine na istoj izložbi.
Aleksin otac, Dušan Marković, socijalni je radnik u penziji, ali se amaterski bavi slikarstvom i član je Udruženja likovnih umetnika „Luna” iz Niša. On je uvek tu da svojim savetima podrži sinove.
„Bavim se slikarstvom još iz osnovne škole i član sam Udruženja likovnih umetnika ’Luna’ iz Niša dvadesetak godina. Moji sinovi su verovatno videli od mene, pa su i oni krenuli. Jedan je vajar, drugi slikar. Mogu reći da sam zadovoljan njihovim radovima, s obzirom da su studije završili kod reprezentativnih profesora. Jako su talentovani i stvaraju dobra dela, tako da bih svim mladim ljudima koji imaju talentima preporučio da uče i da rade to što vole, kojom god vrstom umetnosti se bavili”, kaže Dušan Marković.
Takođe, i Aleksin brat Vojislav bavi se umetnošću – slikarstvom. Vojislav Marković rođen je u Knjaževcu 1988. godine. Završio je Umetničku školu „Đorđe Krstić” u Nišu 2007. godine, a završio je osnovne i master studije 2015. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Božovića, modul primenjene umetnosti, odsek zidno slikarstvo. Održao je dve samostalne izložbe i učestvovao na nekoliko kolektivnih izložbi. Izradio je nekoliko murala i mozaika u javnom i privatnom prostoru. Učestvovao je i na više likovnih kolonija.
„U slobodnom vremenu radim, slikam, a bavim se i profesorskim radom. Najčešće koristim tehniku akril na platnu i ulje na platnu, a kao glavni motiv koristim figuralnost. Pošto se i brat bavi vajarstvom, mi svakako jedan drugome dajemo savete što se tiče rada, tehnika, motiva. Podržavamo se u konstruktivnoj kritici. Trudimo se da podstičemo jedan drugog”, poručio je Vojislav Marković.
Aleksa i Vojislav u jednom se slažu, a to je da bi mladi umetnici u Knjaževcu trebalo da što više izlažu svoja dela, da učestvuju i na grupnim izložbama, a i na likovnim kolonijama, kako bi svoja umetnička dela prezentovali javnosti.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
