Zimsko računanje vremena počinje u nedelju, 27. oktobra, kada se kazaljke na satu pomeraju unazad noću, sa tri na dva časa.
Ovakvo računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada sledi letnje računanje vremena.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu naredne godine. Ta tradicija traje već decenijama, ali bi uskoro mogla da se završi. U martu ove godine je Evropski parlament glasao za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena.
Neke zemlje ne pomeraju kazaljke — Rusija, Kina, Indija, deo Južne Amerike, Južnoafrička Republika nikada ne pomeraju kazaljke, već su stalno u režimu zimskog, prirodnog računanja vremena.
Dok traju rasprave o tome u kojoj vremenskoj zoni ostati kada EU ukine pomeranja sata 2021. godine, mnogi se pitaju kako je uopšte došlo do ovakvog načina „uštede energije“.
Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenu saveznicu Austro-Ugarsku da tokom 1916. godine tako počnu da uštede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje.
Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-ih. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
