Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Nikolu 19. decembra, zaštitnika putnika, moreplovaca, dece.
Kod Srba, Sveti Nikola je najčešća krsna slava i jedan od najomiljenijih svetaca. Slavska trpeza je obavezno posna, jer pada u vreme Božićnog posta.
Rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji. Zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu. Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine.
Sveti Nikola obeležba se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče. Tri godine kasnije podignuta mu je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Prema običaju deca se daruju o Svetom Nikoli, pa su uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele, a ujutro nalazila poklone. Verovalo se da ih je Sveti Nikola jašući na belom konju obilazio noću i darivao. U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u kuće gde ima dece i darivao ih slatkišima i voćem.
Sveti Nikola još se naziva i zaštitnikom lađara, splavara, vodeničara i ribara, i smatra se da ne treba započinjati putovanja na današnji dan. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom putnika i sirotinje.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Tradicija je da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Takođe, kako bi godina bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na Nikoljdan.
Prema verovanju, Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet. Nekada je mrtvima uzimao duše i merio, ali je taj posao kasnije preuzeo Arhanđel Mihajlo, dok i njega nije zamenio Gavrilo.
Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara, tako da se kaže da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina dolazi u goste.
