Српска православна црква и њени верници данас, 31. јануара, обележавају празник Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије рођен је у Александрији 296. године и од најранијег детињства показивао је наклоност ка духовном позиву. Био је ђакон архиепископа Александра и пратио га је у Никеју, на Првом васељенском сабору. Управо на том сабору Атанасије се истакао својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за православну веру. Упокојио се 373. године.
Народни обичаји и веровања
У народу постоји и легенда о томе како је ђаво, на југу Србије, искушавао овог монаха прерушивши се у најлепшу девојку, која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог. Свети Атанасије је прозрео превару и замолио девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у ћуп. Она је то учинила, након чега је монах затворио посуду и бацио је у море. Према легенди, ћуп је годинама плутао, све док га нису пронашли рибари и отворили. Тако је ђаво поново изашао и, како се верује, и данас лута светом искушавајући и кварећи људе.
Због овог предања, у народу постоји веровање да, чим загрми, ђаво помисли да долази Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је обичај да се на овај дан сви судови у домаћинству држе чврсто затворени.
Свети Атанасије се у народу поштује и као заштитник од куге, због чега се његов празник назива и Чуминдан. Према народном веровању, онај ко се на овај дан разболи неће преживети.
На празник Светог Атанасија, према обичајима, жене не преду и не ткају.
Овог светитеља као своју славу обележавају и воденичари, који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, због чега се сматра да воденице тада не раде добро.
