DruštvoSrpska pravoslavna crkva slavi praznik Vavedenje Presvete Bogorodice

Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje Presvete Bogorodice

Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Vavedenje Presvete Bogorodice.

Praznik se slavi na podsećanje uvođenja u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. Roditelji Marije, Joakim i Ana zavetovali su se da će ako dobiju porod, dete dati u hram i na taj način Marija je dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom i smatra se jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik se nalazi na 14. mestu kao krsna slava Srba.

Ovaj veliki crkveni praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira na to u koji dan padne, dozvoljena je riba.

Na pravoslavnim ikonama Vavedenje je predstavljeno scenom u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Preteče.

Prema običajima, u Srbiji na Vavedenje prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. U nekim selima, prema običaju, posle službe u crkvi svečano odevene i okićene cvećem iz venčanih venaca, okupe se sve mlade koje su se ove jeseni udale.

Ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, ako duva jak vetar nerodna. Ukoliko bude hladno i sa snegom, sledeća godina će biti blaga i topla.

Ovaj praznik se kod Srba zove još i Sveta Prečistai Ženska Bogorodica, a obeležavaju ga rodilje i nerotkinje i mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja na Vavedenje važi običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.

Vavedenje je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.

Prema verovanju, od ovog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.

Na Vavedenje ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i obavljati druge kućne poslove.

Vavedenje je i slava srpske svetinje, manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara. Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Ovaj dan obeležavaju i srpski manastiri Bradača, Sićevo, Kalenić i Vavedenje su posvećeni ovom prazniku.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Društvene mreže

24,340PratilacaLajkuj
4,210PratilacaZaprati
1,264PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub