Српска православна црква и њени верници обележавају Треће обретење главе Светог Јована Крститеља, дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим опет закопана у земљу.
С обзиром, да Свети Јован Крститељ спада у најпоштованије свеце, његов дан прославља се више пута у току године. Празник Светог Јована обележава се у Србији 20. јануара, а дан његовог рођења обележава се 7. јула, дан смрти 29. августа као празник Усековање. Треће обретење главе Светог Јована Крститеља обележава се 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.
Свети Јован Крститељ познат је као велики проповедник који је најавио долазак Исуса Христа и који је мученичком смрћу страдао за веру. Глава Светог Јована налазила се у месту Комене за време иконоборства, потом је, када је иконоборство престало за време владавине цара Михаила и патријарха Игњатија, глава пренета у Цариград, где је и положена у придворној царској цркви 850. године.
На овај дан верује се да се небо отвара и да душе умрлих лако одлазе у рај.
Према обичајима, небо се као и за Богојављање у поноћ отвара и треба пожелети три жеље и оне ће се сигурно испунити.
На овај празник не треба радити никакве теже послове, а нарочито ништа што захтева рад са оштрим предметима, ножевима.
Према веровању, овај дан је погодан за брање лековитих биљка, поготово кантариона, метвице, линцуре и коњског чибура.
Постоји и веровање да Сунце креће назад са севера према југу, трипут стане и заигра.