Казаљке на сатовима биће померене унапред у ноћи између суботе и недеље, 29. марта 2026. године, чиме почиње летње рачунање времена које ће трајати до краја октобра.
Промена времена спроводи се по устаљеном правилу Европске уније, према којем се сат помера последње недеље у марту, док се на јесен враћа последње недеље у октобру. Како се распоред дана у календару сваке године разликује, мења се и тачан датум преласка.
Ове године казаљке ће у два сата ујутро бити померене на три сата, што значи да ће грађани изгубити један сат сна, али ће дани постати дужи и светлији у вечерњим часовима.
Основна идеја летњег рачунања времена јесте боље искоришћавање дневне светлости. Зимско време представља стандардно, односно астрономско време, док се током лета један јутарњи сат практично „пребацује” у вечерње сате како би мрак падао касније.
Идеју о померању времена први је изнео Бенџамин Френклин још 1784. године, са циљем уштеде енергије. Касније ју је разрадио новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон крајем 19. века. Летње рачунање времена први пут је уведено у Немачкој 1916. године током Првог светског рата, док је у тадашњој СФР Југославији уведено 27. марта 1983. године.
Питање оправданости ове праксе и даље изазива полемике. Као један од кључних аргумената наводи се уштеда енергије, што је био и разлог због којег је председник Ричард Никсон 1974. године подржао увођење летњег рачунања времена током енергетске кризе. Међутим, тај експеримент је брзо напуштен због незадовољства грађана.
У новије време све је више иницијатива за укидање сезонског померања сата. Европска унија и поједине америчке савезне државе разматрају ову могућност, док су неке земље већ одустале од те праксе. Тако је Мексико 2022. године укинуо летње рачунање времена за већи део територије.
Летње рачунање времена не примењује се у земљама попут Кине, Индије и Русије, као ни у појединим деловима Сједињених Америчких Држава.
Додатно, Америчка академија за медицину спавања упозорила је да померање сата може негативно утицати на здравље, повећавајући ризик од кардиоваскуларних проблема, можданог удара и саобраћајних незгода.
