U selu Novo Korito, na obroncima Stare planine, uz samu granicu sa Bugarskom, posle više decenija ponovo je oživeo seoski hram. U obnovljenoj crkvi služena je sveta liturgija i obavljeno kolektivno krštenje dvadesetoro meštana.
Ovaj događaj okupio je stalne stanovnike, ali i brojne zavičajce koji su odavno napustili selo, ali mu se rado vraćaju. Za meštane Novog Korita obnova hrama ima poseban značaj, jer predstavlja simbol zajedništva, vere i nade da život u ovom pograničnom mestu može da se očuva.
Novo Korito, jedno od najudaljenijih sela knjaževačke opštine, danas ima oko šezdeset stalnih stanovnika. Nekada je u njemu živelo više od hiljadu ljudi, a meštani i zavičajci sada nastoje da sačuvaju tradiciju predaka i obnove porodične kuće.
Posle višedecenijske pauze, liturgija i kolektivno krštenje organizovani su na inicijativu sveštenika, oca Nikole, i meštana. Njihova želja bila je da ovaj dan označi novi početak za selo.
Meštani ističu da ih za Novo Korito vezuju mir, priroda i osećaj pripadnosti. Veruju da bi otvaranje malograničnog prelaza kod Kadibogaza donelo novu perspektivu ovom kraju i podstaklo povratak ljudi.
Kolektivno krštenje u obnovljenoj crkvi za stanovnike Novog Korita nije bilo samo verski čin, već i poruka da selo, uprkos brojnim izazovima, ima ljude koji veruju u njegovu budućnost.
Dok god se u Novom Koritu čuju dečji glasovi i crkvena zvona, postoji nada da ovo staroplaninsko selo neće nestati sa mape knjaževačkog kraja.
