Vernici koji poštuju gregorijanski kalendar slave Uskrs.
Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (Čista sreda) kada počinje post, koji povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa.
Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto i pripremi što više raznovrsne hrane. Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje mise.
U severozapadnoj Hrvatskoj je tradicija da se pale vatre, takozvane vuzmenke, koju pripremaju vernici ispred crkava. Prema nekim običajima na Drugi dan Uskrsa, ponedeljkom, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju ukrašenim jajima i nekim drugim poklonima.
U Srbiji za Uskrs se mese posebni hlebovi – u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom – kovržanjak. Na Uskrs ukućani
se tucaju jajima. U dane Vaskrsenja Hristovog, pripremaju se uskršnja jaja kao simbol njegovog vaskrsenja. Sa pripremom i šaranjem uskršnjih jaja vezani su razna i verovanja i kod katoličkih vernika, koja svedoče o njihovom značaju u religioznom životu svakog naroda.
