ДруштвоВерници Српске православне цркве на други дан Божића обележавају Сабор Пресвете Богородице

Верници Српске православне цркве на други дан Божића обележавају Сабор Пресвете Богородице

Сабор пресвете Богородице

Верници Српске православне цркве славе данас, на други дан Божића, обележавају Сабор Пресвете Богородице и часте се са најближима, уз обавезно: „Помоз’ Бог”. Српска црква на данашњи дан одаје славу Пресветој Богородици, мајци Исуса Христа.

Сабор пресвете Богородице, у народу је познат и као Божији или Средњи дан. Потиче из петнаестог века и најстарији је од свих празника Богородице.

Празнује се на други дан Рођења Господа Исуса Христа, и назива се „Сабором“ зато што се на овај дан сабирају (окупљају) сви верни, да прославе Богородицу и њеног сина али и међусобно, ван дома, поделе радост Божића.

На Бадњи дан је породица на окупу, о Божићу сваку породицу посећује полажајник, а на Божји дан обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу.

Ни другог ни трећег дана Божића кућа се не чисти, слама се износи тек сутра увече, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне породице празнују као крсну славу.

Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. За то време нема поста.

И даље траје мир-божење, један од најлепших обичаја. При сусрету људи се поздрављају традицоналним божићним поздравом, рукују и љубе.

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Уз други и трећи дан Божића иду и одређен и специфични обичаји.

У Божићне догађаје спадају и данас скоро заборављена коледа. А некада су групе маскираних младића и млађих ожењених мушкараца обилазиле сваку кућу у селу и певали коледарске песме и изводили трикове како би обезбедили здравље и просперитет домаћинима.

У замену за њихов труд, домаћини су им давали храну и разне посластице.

Некада је у Војводини постојао обичај да се у свим селима на Божић или другог дана Божића јашу коњи, када су јахачи заправо „вијали Божић“.

Свечано окићени коњи са јахачима који су били момци или млађи окићени мушкарци, у галопу би јурили сеоским улицама. Обично су, наравно јер то је и поента народних обичаја, свраћали у куће у којима су живеле девојке за удају, а домаћини су их частили пићем.

У неким крајевима домаћин куће даје чобанину главу печенице коју овај носи са собом на пашу. Кад је поједе, натакне је на јасенову грану, да је живина не може дохватити и кљуцати.

У другима, глава се чува до Василице. На овај дан се не секу кости, а људи се обраћају један другоме са: „Помоз’ Бог…”.

Трећи дан је Стевањдан који је прва крсна слава по Божићу и у новој години. На Стевањдан се износе слама и остаци бадњака из куће. Слама се обично носи у воћњак и завеже за младо родно дрво, а један део се запали у плодној њиви и пусти да изгори. Угарци од бадњака се чувају јер су лековити и користе у току године за лечење оболеле стоке.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,793ПратилацаЛајкуј
4,387ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб