Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

Историјски архив „Тимочка Крајина” Зајечар, у сарадњи са Историјским архивом Неготин, представио је публици књигу Миладина Милошевића под насловом „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”.

Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

Ово је друго издање „Дипломатских списа Бранка Лазаревића”, у издању Историјског архива Неготин.

Миладин Милошевић – историчар и аутор књиге „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

„Прво издање је објављено пре 21 годину. Ово је допуњено издање. Бранко Лазаревић је књижевник и дипломата. Био је веома значајан представник у историји српске књижевности, али и у историји српске дипломатије. Један је од најзначајнијих представника српске импресионистичке критике између два рата. За сво то време, свог књижевног стваралаштва, он је обављао сасвим другу дужност и био дипломата. У тој његовој каријери дипломате, врло мало се знало о Југославији. Са овом књигом покушали смо да личност Бранка Лазаревића осветлимо и са те стране и да га вратимо у јавност, јер апсолутно заслужује”, истакао је Миладин Милошевић, аутор и историчар.

Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

У другом издању представљено је педесетак нових докумената дипломате и књижевника Бранка Лазаревића.

Љубодраг Димић – историчар

„Ово је добра прилика да се публици представи друго издање ове књиге. Ово је прилика и да се јавност упозна са таквом фигуром из света дипломатије и веома значајном личношћу у културном миљеу. Он је био и писац и преводилац, и естетичар, а обављао је посао дипломате у осам држава на три континента. Нажалост, имамо сачуване извештаје само из три града: из Тиране, из Анкаре и Прага. Читајући ово упућује нас на нека друга размишљања када је југословенска дипломатија у питању”, поручио је Љубодраг Димић, историчар.

Зајечарској публици у Архиву представљена књига „Дипломатски списи Бранка Лазаревића”

Бранко Лазаревић је рођен у Видину, у Бугарској, у имућној породици Ђорђа Лазаревића из Неготина, где му је отац Ђорђе, трговац и радикалски првак у Неготину, био избегао после Тимочке буне. Млади Лазаревић је похађао Зајечарску гимназију, а затим студирао на Универзитету у Београду. Постао је 1911. године суплент у Београду, а затим наставио образовање у Европи: у Паризу, Минхену и Риму, где је специјализовао естетику и уметност. До ослободилачких ратова он се интензивно бави писањем, књижевним радом и позоришном критиком. У књижевности се јавља 1907. године, у београдском „Српском књижевном гласнику”, са дводелном студијом о поезији Светислава Стефановића. У балканским ратовима он је резервни потпоручник српске војске. Током Првог светског рата службовао је на фронту, а потом постављен 1917. године за шефа Пресбироа Министарства спољних послова Краљевине Србије, на Крфу. Бранко Лазаревић је од 1918. године ушао у политику и направио је попут још неких српских књижевника, лепу дипломатску каријеру. Изгубљена оставштина Бранка Лазаревића нађена је случајно. 2004. године у Херцег Новом.