Уочи свечаног отварања 34. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића”, синоћ је у Зајечару отворена изложба фотографија и принтова на платну др Милована Здравковића под називом „Родоначелници српског театра”.
Директор позоришта које носи име великог глумца, Владимир Ђуричић, у обраћању је истакао да ова изложба представља први програм овогодишњих „Дана Зорана Радмиловића”, нагласивши њен значај као увод у фестивал посвећен позоришној уметности.
Потом се присутнима обратио театролог и драматург Александар Саша Милосављевић, који је у надахнутом говору истакао да др Милован Здравковић одлично познаје тему којом се бави – не само због свог образовања на Факултету драмских уметности и дугогодишњег бављења позориштем, већ и зато што је Земунац. Милосављевић је подсетио да су сви путеви развоја српског театра, ма из ког правца долазили, водили ка Земуну, месту где су се укрштали културни утицаји. Подсетио је и да је управо у време кнеза Михаила започело стварање националних институција, међу којима су Српска академија наука и уметности и Народно позориште у Београду.
Аутор изложбе др Милован Здравковић објаснио је да поставка доноси портрете и уметничке приказе личности које су својим деловањем утемељиле српско позориште. Међу њима су кнез Михаило и кнез Милош Обреновић, Јоаким Вујић, Димитрије Давидовић, Жарко Савић и Илија Станојевић, редитељ првог српског филма „Карађорђе” из 1911. године.
Здравковић је подсетио да је театар у 18. и 19. веку био један од темеља културног идентитета европских народа, чему је тежио и српски народ. Србија је у то време имала бројне образоване људе који су веровали у васпитну и патриотску снагу позоришта и посветили свој рад успостављању континуираног позоришног живота у земљи која је тек излазила из вековног ропства.
„Родоначелници српског театра” приказују и личности које су за кратко време успеле да измене однос публике према позоришту и приближе га европским стандардима. Међу њима се издваја Јоаким Вујић, оснивач првог српског театра у Крагујевцу, који се убраја у пионире националне сцене заједно са Јованом Стеријом Поповићем, Лазом Костићем, Костом Трифковићем, Тошом Јовановићем, Јованом Јовановићем Змајем и Јанком Веселиновићем.
Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају и са мање познатим, али подједнако значајним уметницима као што су Атанасије Николић, оснивач првог београдског театра на Ђумруку, Јосип Шлезингер, зачетник жанра комада са певањем, Жарко Савић, оснивач прве приватне опере, као и Љубица Коларевић, прва српска позоришна примадона. Изложба укључује и портрет Светислава Динуловића из Неготина, једног од родоначелника српског театра.
Изложбу прати и каталог са детаљним приказом уметничких радова и биографија истакнутих личности српског театра.
