У фоајеу зајечарског театра синоћ је представљена монографија о редитељу Егону Савину под насловом „Живот у позоришту”, аутора Александра Милосављевића. Књига је заједничко издање Удружења драмских уметника Србије и „Стеријиног позорја”.
Директор „Стеријиног позорја” др Мирослав Радоњић у уводној речи истакао је да је ово прва књига у едицији лауреата награде „Дејан Мијач” за редитељски опус. Он је подсетио да су Удружење драмских уметника Србије и „Стеријино позорје” пре три године донели одлуку о оснивању ове награде, која се додељује најзначајнијим редитељима са простора бивше Југославије, заслужним за развој позоришне уметности. Истовремено, награда чува успомену на редитеља Дејана Мијача, чија је поетика и естетика оставила дубок траг у домаћем театру.
Први лауреат награде пре две године био је управо Егон Савин. У оквиру признања додељује се и монографија, чија је израда трајала више од годину дана.
Павле Пекић, председник Удружења драмских уметника Србије, нагласио је значај оснивања награде која носи име Дејана Мијача и изразио задовољство што је први добитник овог престижног признања управо Егон Савин. Он је додао да је промоција у Зајечару прва у низу и да ће представљања у Београду и Новом Саду бити накнадно организована, пошто је монографија тек недавно изашла из штампе.
Аутор књиге Александар Милосављевић навео је да му је велика част што је имао прилику да пише о стваралаштву Егона Савина и додао да му посебно значи што је Савин лично предложио да он буде аутор монографије.
„За писање ове монографије припремам се од када се бавим позориштем, јер је представа која ме је привукла театру била једна од раних Егонових представа – ’Збогом, Јудо’, коју је радио у Студентском граду. Од Егона сам, и мимо рада на овој књизи, много научио – не само гледајући његове представе, већ и кроз лична дружења”, истакао је Милосављевић.
Он је додао да је изради монографије претходио низ разговора са редитељем, током којих су се дотакли свих аспеката његовог театра. Савин је, по његовим речима, један од родоначелника побуне у позоришту у југословенском контексту режије, а његов опус обухвата како поставке светских и домаћих класика, тако и праизведбе савремених драмских текстова.
Промоција монографије одржана је у оквиру фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару.
