У оквиру 34. Фестивала „Дани Зорана Радмиловићаˮ зајечарској публици представио се ансамбл Звездара театра из Београда комадом „Унаˮ, по мотивима романа Моме Капора, у адаптацији Стевана Копривице и режији Дејана Пројковског. Зајечарска премијера изведена је у препуној сали Позоришта, само шест дана након београдске.
Драма „Унаˮ заснована је на мотивима истоименог култног романа Моме Капора, али је проширена новим значењима и конотацијама које доноси савремени контекст. Представа је замишљена као одговор на универзалну људску потребу за причом о сећању, љубави и пролазности, истражујући утицај прошлости на садашњост и снагу сећања да обликује читав живот. Позоришно читање дела удаљава се од филмског и литерарног предлошка, тражећи нови приступ „фаталној привлачности“ између харизматичног професора Мишела Бабића и младе студенткиње Уне.
„Зоранов брк” за најбољег глумца вечери припао је Николи Ристановском за улогу професора Мишела. Он је том приликом истакао да му ова награда има посебну вредност:
„Ово је мој други ’Зоранов брк’ и радујем му се више него првом, јер сада боље разумем његову вредност. Зоран Радмиловић је био симбол слободе, персонификација уметничке и људске слободе, и поносан сам што сам вечерас у граду који носи његово имеˮ, поручио је Ристановски.
Право откриће вечери била је млада глумица Магдалена Мијатовић у улози Уне, која је нагласила да јој је рад са редитељем Пројковским био посебно инспиративан.
„Он је из мене извукао оно што нисам знала да имам. Тема слободе, као и питање где је тражимо, за мене је веома значајна. Ову представу смо створили са много љубави и поверењаˮ, изјавила је Мијатовић.
Улогу професорове супруге Олге тумачила је Сена Ђоровић, која је истакла универзалност ликова и порука комада.
„Иако наизглед обични, ликови су свима препознатљиви. Роман је, иако написан пре четири деценије, изузетно актуелан. Љубав и слобода остају главне теме које се преплићу у животима протагонистаˮ, казала је Ђоровић.
Марко Гверо, који игра проректора Дукића, нагласио је да је рад на представи био испуњен енергијом и креативношћу.
„На сцени се преплићу судбине четири лика који осликавају свакога од нас. Иако играм негативца, верујем да је публика препознала дубину ове причеˮ, додао је Гверо.
Костиме је осмислила Ивана Ристић, сценографију потписује Валентин Светозарев, а музику Горан Трајковски.
Вечерас, четврте фестивалске вечери, на репертоару је представа Београдског драмског позоришта „Свака птица своме јатуˮ по тексту Важди Муавада, у режији Дина Мустафића.
