Istočna Srbija vekovima predstavlja raskršće različitih naroda, jezika i običaja, što je oblikovalo bogatu i raznoliku tradiciju koja se do danas neguje. Kroz pesme, igre, običaje, nošnje i rituale, folklor služi kao most između prošlosti i sadašnjosti, čuvajući identitet zajednice. Kulturni identitet na istoku Srbije danas aktivno neguje i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe „Koreni”.
Centar za nematerijalno kulturno nasleđe „Koreni” bavi se očuvanjem i prezentacijom nematerijalnog kulturnog nasleđa istočne Srbije, nastavljajući decenijama dugu tradiciju folklorne i kulturne delatnosti u Zaječaru.
Ovaj folklorni sastav usmeren je na istraživanje, očuvanje i promociju tradicionalnih igara, pesama, instrumenata i kulturnog nasleđa istočne Srbije i okoline.
U okviru škole folklora deluju dečije i omladinske grupe, kao i folklorni ansambli.
Kroz scenske nastupe, „Koreni” promovišu identitet istočne Srbije, doprinoseći prepoznatljivosti regiona i van lokalnih okvira.
„Centar za nematerijalno kulturno nasleđe ’Koreni’ nastao je kao formalni okvir nekadašnjeg folklornog ansambla Doma omladine u Zaječaru, koji je osnovan 1976. godine. Na taj način baštini se kontinuitet, a ove godine počinje 48/49. umetnička sezona. Sticajem okolnosti, vođstvo ansambla preuzeto je početkom 1984. godine i od tada angažman u folkloru nije prekidan. Prva zvanična priznanja ansambl dobija 1990. godine na Republičkom takmičenju folklornih ansambala Srbije, nakon čega su usledile brojne nagrade i realizacija različitih projekata. Naziv ’Koreni’ potiče iz muzičko-scenskog dela izvedenog 2004. godine povodom početka Prvog srpskog ustanka i 200 godina moderne srpske državnosti. Nacionalna kultura danas se čuva i implementacijom u savremeno stvaralaštvo. Ansambl broji oko 160 članova i ima oko 15 koreografija”, poručio je Perislav Ducić, umetnički direktor CNKN „Koreni” Zaječar.
Centar za nematerijalno kulturno nasleđe „Koreni” mladima pruža mogućnost da kroz kreativno i kulturno-umetničko delovanje kvalitetno provedu vreme, razviju različite veštine i ostanu povezani sa sopstvenim nasleđem.
„Odlučio sam da se bavim folklorom pre svega zbog očuvanja tradicije i kulture, ali i zato što želim da mi stariji budemo primer mlađima. Od prošle godine igram rekreativno i pravo je zadovoljstvo družiti se sa ovim ljudima”, rekao je Milan Ivković, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Počela sam da se bavim folklorom zbog očuvanja kulture, ali i zato što je folklor dobar za zdravlje. Upravo iz tog razloga sam i svoje dete dovela ovde”, izjavila je Milena Pacić Lazarević, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Počela sam da igram folklor sa sedam i po godina zbog očuvanja tradicije, ali i zbog druženja”, kazala je Dorotea Radović, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Sa pet i po godina sam počela da igram jer sam želela da naučim nove igre. Najviše volim vlaške igre, a folklor bih preporučila i drugima jer je lepo i zbog putovanja”, rekla je Sara Manić, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Počela sam da igram sa pet godina jer sam želela da naučim da vodim kolo. Omiljene su mi vlaške igre”, izjavila je Ema Andonov, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Sa pet godina sam počela da igram folklor jer me je to zanimalo. Drugima bih preporučila folklor zato što se putuje u druge zemlje i upoznaju se novi drugovi”, kazala je Eva Jelenković, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Počela sam da igram sa sedam godina zato što sam želela da naučim razna kola i zato što je folklor dobar za zdravlje. Omiljene igre su mi Igre iz Crnorečja”, rekla je Teodora Đorđević, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Krenula sam da igram sa osam godina zato što je lepo i zato što se lepo družimo i učimo nova kola”, kazala je Sofija Bogdanović, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Sa pet i po godina sam počela da igram jer sam želela da naučim nove igre i zato što mi je zanimljivo. Folklor bih preporučila drugima jer su ovo lepe igre i zato što mogu da upoznaju nove drugare”, izjavila je Petra Mišić, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Počela sam da igram sa šest i po godina zato što mi je lepo i zato što učimo nove igre. Omiljene su mi vlaške igre, a folklor bih preporučila drugima i zbog putovanja i koncerata”, rekla je Magdalena Trukanović, CNKN „Koreni” Zaječar.
„Sa sedam godina sam počela da igram folklor i lepo mi je. Igre iz Crnorečja su mi omiljene igre”, kazala je Dunja Đulić, CNKN „Koreni” Zaječar.
Članovi ansambla organizuju nastupe, koncerte, radionice i kulturne događaje, kao i učešća u projektima koji promovišu tradiciju i kulturu regiona.
Centar za nematerijalno kulturno nasleđe „Koreni” dve godine zaredom organizovao je međunarodni festival „Ukus tradicije” u Grljanu kod Zaječara, na kojem je predstavljena tradicija i kultura Srbije i Bugarske.
Manifestacija je pokrenuta u okviru prekograničnog projekta „Ukus tradicije – nematerijalno kulturno nasleđe za održivi turizam”.
„Manifestacija je pokrenuta 2023. godine u okviru prekograničnog projekta ’Ukus tradicije – nematerijalno kulturno nasleđe za održivi turizam’, koji je finansiran sredstvima Evropske unije. Namera je da događaj postane tradicionalan, što potvrđuje i veoma uspešno izdanje. Učešće je uzelo više od 130 učesnika iz Srbije i Bugarske, a program je realizovan kroz tri tematske celine: izložbu proizvoda istočne Srbije i severozapadne Bugarske, takmičenje u pripremi ćevapa i umetnički program”, istakao je Perislav Ducić.
Manifestacija je održana u porti Hrama Svete Trojice u Grljanu, povodom obeležavanja hramovne slave.
„Čestitke povodom praznika Silaska Svetog Duha na apostole upućene su svim vernicima, uz zahvalnost gostima iz Bugarske. Izražena je nada da će prekogranična saradnja iz godine u godinu biti sve uspešnija”, poručio je Zlatko Zdravković, sveštenik u Grljanu.
Tokom 2025. godine, „Koreni” su dobili priznanje „Zlatni ansambl Srbije” za doprinos negovanju i održivom razvoju nematerijalnog kulturnog nasleđa. Na istom festivalu ansamblu je za izvođenje scenske minijature tradicionalnog plesa dodeljena nagrada „Laureat III stepen”.
Radom Centra omogućeno je da lokalna tradicija i kulturno nasleđe budu sačuvani i preneti na nove generacije.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
