Selo Veliki Izvor kod Zaječara jedno je od najvećih u ovom delu Srbije i broji blizu tri hiljade stanovnika. Selo je podeljeno na dva kraja – Gornji i Donji.
Godine 1833. postavljena je nova granica između Kneževine Srbije i Turskog carstva. Ipak, imanja pojedinih meštana Velikog Izvora ostala su na turskoj, danas bugarskoj, teritoriji. Zbog toga su brojne porodice bile primorane da se isele na tursku, kasnije bugarsku teritoriju, gde su osnovale novo selo Izvor-mahala. Selo je 1876. godine, tokom srpsko-turskog rata, u potpunosti spaljeno, a potom obnovljeno na istom mestu. U okolini se nalazi više selišta – Stamenovo selište, Trnjavo selište i Selište. U blizini sela nalazi se i lokalitet Gradište, sa ostacima nekadašnjeg utvrđenja – Kale.
Veliki Izvor je mesto rođenja Đorđa Genčića, predratnog ministra i industrijalca, kao i Antonija Antića, jednog od učesnika atentata na kralja Aleksandra Obrenovića. U ovom mestu odigrala se i Bitka kod Velikog Izvora. Veći deo stanovništva poreklom je iz Tetevena u Bugarskoj, a doseljavanje je započelo sredinom 18. veka. Osnovna škola u selu otvorena je 1839. godine i predstavlja najstariju seosku osnovnu školu na teritoriji grada Zaječara.
Zbog vekovnog položaja na granici, u Velikom Izvoru su se preplitale različite kulture i uticaji brojnih naroda. Kulturu i tradiciju danas čuva Kulturno-umetničko društvo „Stojan Nikolić – Čile”. Ovo društvo postoji od 1926. godine, a njegovi članovi izvode gotovo sve igre Timočke Krajine. Tokom decenija osvojena su brojna priznanja, a ansambl je nastupao na festivalima u zemlji i inostranstvu, predstavljajući Veliki Izvor, grad Zaječar i Republiku Srbiju. Umetnički rukovodilac ansambla je Novica Vatović.
„Ovaj KUD postoji od 1926. godine, kada je prvi put organizovana grupa koja će predstavljati izvorne igre iz Velikog Izvora. Izvodimo igre iz cele Timočke Krajine – vlaške, torlačke, kao i igre Srba sa Kosova. Osvojili smo mnogo nagrada, a možda je najznačajnije treće mesto 2008. godine na takmičenju ’Sela Srbije’. Tu su i nagrade za koreografski folklor 2002, 2003. i 2005. godine, ali ima ih još. KUD je važan i kao rekreacija, ali je, pre svega, zdrav i koristan za decu – uče da igraju kola, da razmišljaju i da prate muziku. Takođe, nekoliko puta predstavljali smo državu na festivalima u inostranstvu”, rekao je Novica Vatović, umetnički rukovodilac KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
Članovi Kulturno-umetničkog društva „Stojan Nikolić – Čile” sa ponosom čuvaju nematerijalnu kulturnu baštinu svog sela. Na repertoaru su vlaške i torlačke igre, igre iz Ponišavlja, Leskovca, kao i igre sa Kosova. Mnogi od njih počeli su da nastupaju još u najranijem detinjstvu.
„Folklorom se bavim već pet godina. Odlučila sam se zbog društva i preporučila bih svima zbog očuvanja tradicije”, rekla je Sofija Valjević, članica KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
„Krenula sam kao jako mala i igram već sedam godina. Počela sam da igram jer sam volela, a i društvo mi je tu bilo. Jako je važno da igramo folklor, pre svega zbog očuvanja tradicije, i da današnje generacije nastave da igraju”, izjavila je Milica Lepojev, članica KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
„Počela sam da igram zbog društva i očuvanja naše tradicije i mislim da je jako važno da nastavimo da igramo. Omiljene igre su mi vlaške i igre iz Ponišavlja”, kazala je Nika Vatović, članica KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
„Igram već sedam godina. Počela sam zbog društva i putovanja – družimo se i lepo mi je. Folklor bih preporučila svima”, rekla je Staša Mišić, članica KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
„Počela sam jer mi se folklor oduvek dopadao, ali i zbog druženja. Igram već sedam godina i folklor bih preporučila i drugima, pre svega zbog putovanja, zajedništva i lepih iskustava”, kazala je Vanja Spasov, članica KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
Ono što Kulturno-umetničkog društvo „Stojan Nikolić – Čile” izdvaja od drugih jeste i činjenica da društvo ima sopstveni orkestar, te se igre izvode uz živu muziku.
„Ja sam harmonikaš i naš orkestar ima pet članova – dve harmonike, kontrabas, bubanj i gitaru. Držimo tradiciju odvajkada, od kada su Velikoizvorci imali orkestar, pa do danas. Sviraju se uglavnom velikoizvorske igre, ali imamo i igre iz Leskovca, Šumadije i Ponišavlja. Važno je da orkestar postoji u KUD-u zbog tradicije – igra se uz muziku uživo, bez matrica”, rekao je Srđan Vojislavljević, član KUD-a „Stojan Nikolić – Čile” iz Velikog Izvora.
Veliki Izvor tokom godine organizuje dve značajne manifestacije koje okupljaju više hiljada posetilaca iz Srbije i regiona. Tokom ovih događaja predstavljaju se kultura i tradicija balkanskih naroda kroz nastupe brojnih folklornih ansambala i nadmetanja u tradicionalnim igrama.
Prva manifestacija, „Potekla voda studena”, predstavlja smotru seoskih folklornih ansambala i ima za cilj očuvanje i predstavljanje srpske folklorne baštine. Naziv manifestacije preuzet je iz stiha koji evocira narodnu poeziju i snažnu vezu čoveka sa prirodom.
„Raduje me jako puno što vidim ovoliko mlade dece koja se bave očuvanjem tradicije. Zato je Grad Zaječar uvrstio ovakve manifestacije u program, jer su postale značajne za društveni život u selima. Očekujem da ćemo se na sledećim manifestacijama družiti u još većem broju. Samim načinom izvođenja tih igara čuva se kultura i tradicija ovog sela”, poručio je Vladimir Videnović, predstavnik grada Zaječara.
Druga manifestacija, „Bašta Balkana”, okuplja veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. Pored folklornih nastupa i tradicionalnih sportskih igara, u okviru ove manifestacije održavaju se i takmičenje u oranju, kao i traktorski defile. Oba događaja u Velikom Izvoru okupljaju i značajan broj mladih ljudi, doprinoseći očuvanju tradicije i jačanju zajedništva.
„Nema ničeg lepšeg kada vidim ovoliko mladih ljudi koji će svojom igrom i pesmom da nas zabave. Sa ovom decom čuvamo selo i čuvamo našu tradiciju. Zato će Grad Zaječar uvek podržavati ovakve manifestacije. Gotovo u svim selima imamo ovakve događaje i, naravno, podržaćemo ih. Mesnu zajednicu Velikog Izvora moram posebno da pohvalim, jer su uvek angažovani u organizaciji i mnogo pomažu kulturno-umetničkom društvu”, kazao je Milan Stanković, predstavnik grada Zaječara.
Veliki Izvor spada u retka sela u kojima se beleži porast nataliteta. Stanovništvo ostaje u selu, a infrastruktura je značajno unapređena. Prema rečima predsednika Mesne zajednice Veliki Izvor Nelija Nikolića, meštani imaju sve neophodne uslove za život.
„Veliki Izvor je jedno od dva najveća sela na području Zaječara. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, ali su mnogi mladi našli posao u Zaječaru ili okolnim opštinama, tako da smo jedno od retkih sela gde se omladina zadržala i ne iseljava se. Ove manifestacije i kulturno-umetničko društvo od neprocenjivog su značaja za selo, jer se tada okuplja mnogo ljudi. Dolazi veliki broj gostiju i selo oživi. Takođe, selo je dobilo novi sjaj kada je reč o infrastrukturi – imamo sve uslove da meštani mogu lepo da žive. U poslednje dve godine imamo i veliki skok u broju rođene dece, tako da se u poslednjih 40 meseci rodilo oko šezdesetoro dece, što je veliki pomak u natalitetu”, istakao je Neli Nikolić, predsednik Mesne zajednice Veliki Izvor.
Mladi Velikoizvorci nastavljaju da svojim igrama i autentičnom narodnom nošnjom čuvaju nematerijalno kulturno nasleđe. Kako manifestacije iz godine u godinu privlače sve više posetilaca, Veliki Izvor ima jasnu perspektivu da svoju bogatu tradiciju ostavi budućim generacijama u amanet.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
