Српска православна црква и верници данас, 2. јануара, обележавају празник Светог Игњатија Богоносца, који се уједно сматра и првом крсном славом у новој календарској години. У црквеном календару овај празник уписан је црним, подебљаним словима. С обзиром на то да Божићни пост још траје, слава се обележава посном трпезом.
Свети Игњатије Богоносац био је ученик Светог Јована Богослова и један од најзначајнијих ранохришћанских мученика. Познат је и као Игњатије Антиохијски, јер је одлуком светих апостола постављен за епископа, односно трећег патријарха Антиохијске цркве. За време своје архипастирске службе уложио је велики труд у проповедање хришћанске побожности и уређење црквеног живота. Управо он је увео антифонски начин појања у цркви – појање две певнице које се наизменично смењују, за које се, према предању, каже да му је откривено међу анђелима на небесима.
Назив Богоносац Свети Игњатије је, према хришћанском предању, добио зато што га је Исус Христос, док је био дете, узео у наручје и уздигао пред апостолима, поучавајући их смерности речима: „Ко се понизи као дете ово, он је највећи у Царству небеском”. Према другом тумачењу, овај надимак носио је јер је Бога увек носио у срцу и мислима. У народном предању сачуване су и легенде које говоре да је добио име Богоносац јер је пренео Бога преко залеђене реке, као и прича о покајању и опроштају грехова који му је дарован због осуде неморалног понашања.
Свети Игњатије одбио је да се одрекне хришћанске вере и да призна идолопоклонство, због чега је 106. године страдао мученичком смрћу. У Риму је бачен лавовима, који су му, према предању, растргли тело, али његово срце нису такли. У народу је остало веровање да се Свети Игњатије Богоносац и данас јавља и помаже свакоме ко га у невољи искрено призива.
Овај празник у народу је познат и под називима Кокошији Божић или Кокошији дан. Назив потиче од обичаја који се односе на живину, јер се верује да на тај начин домаћинство обезбеђује здравље и напредак. У појединим крајевима домаћице на посебан начин хране кокошке – праве круг од конопца и у њега бацају специјално припремљено жито, како би живина била здрава, дебела и заштићена од болести.
Према народним обичајима, на дан Светог Игњатија не обављају се тешки послови, нарочито женски, као што су ткање, шивење и предење. Такође, обичај је да се умеси посебан колач који се дели деци. Пре него што добију колач, децу ваља повући за уво, како би, по народном веровању, што више порасла у наступајућој години.
Празник Светог Игњатија Богоносца слави се и као крсна слава у бројним српским домовима, а народни и црквени обичаји чувају се као део духовног и културног наслеђа.
