Srpska pravoslavna crkva 14. jula obeležava praznik Svetih Kozme i Damjana, u narodu poznat kao letnji Sveti Vrači.
Praznik posvećen ovim svetiteljima obeležava se dva puta godišnje – 14. jula i 14. novembra.
Prema hrišćanskom predanju, Kozma i Damjan bili su braća poreklom iz Azije. Njihova majka bila je hrišćanka, dok im je otac bio neznabožac.
Braća su, prema predanju, od Boga dobila dar da isceljuju telesne i duhovne bolesti. Zapisi navode da su lečili ljude od različitih oboljenja i oslobađali ih zlih duhova.
Za svoje lekarske usluge nisu tražili novac, rukovodeći se rečima: „Zabadava dobiste, zabadava dajite”. Zbog toga su u narodu nazvani besrebrenicima.
Kozma i Damjan su posle smrti sahranjeni zajedno u mestu Feremanu. Prema verovanju, njihova čudotvorna isceljenja nastavila su se i nakon smrti, a mnogi vernici svedočili su da su ozdravili posle poklonjenja njihovim moštima.
Zbog toga se Sveti Kozma i Damjan prizivaju u pomoć u vreme bolesti i drugih nevolja. Smatraju se zaštitnicima lekara, a vernici veruju da pomažu bolesnima koji im se iskreno mole.
Običaji i verovanja
Za praznik Svetih Vrača vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.
Prema tradiciji, ovaj dan trebalo bi provesti sa porodicom i najbližima. Smatra se da praznik nije pogodan za putovanja, kao i da bez preke potrebe ne bi trebalo izlaziti iz kuće.
Dan je posvećen molitvama za zdravlje i ozdravljenje bolesnih. Na praznik Svetih Vrača oboleli su davali zavet Svetom Kozmi i Damjanu da će ih nakon ozdravljenja posebno proslavljati.
Običaj je i da se zdravi ljudi pomole za zdravlje svojih bližnjih. Prema narodnom verovanju, Sveti Kozma i Damjan štite i od udara groma.
