Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan, veliki hrišćanski praznik i prvi dan posle Božića kada se posti.
Krstovdan je radostan praznik — na ovaj dan važi pravilo strogog posta, na hlebu i vodi. Vernici na današnji dan uglavnom jedu hleb i grožđe, a u pravoslavnom kalendaru poznat je i kao Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta.
Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Golgoti. Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. I pored caričine želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.
Krstovdan je dan strogog posta, prvi posle Božića. U narodu je ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
OBIČAJI I VEROVANJA
Za Krstovdan, kao i za praznik koji sledi sutradan, Bogojavljenje, vezano je dosta običaja.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme — ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema u prirodi.
U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual osvećenja vode. Krstovdanska voda se posle deli vernicima i, slično kao za Bogojavljenje, u kućama čuva preko cele godine zarad zdravlja i napretka doma.
Izvor:zena.blic.rs
