Uz poštovanje svih propisanih mera zaštite od virusa COVID-19, u Klubu kulture u Kotlujevcu održan je okrugli sto pod nazivom „Umetnost kao terapija”, kao prateći program „Zoranovih dana”, ali istovremeno i kao deo festivala „Antika fest”, koji ove godine zbog pandemije nije organizovan na Romulijani. Učesnici su bili Nebojša Bradić, reditelj, Nenad Novaković profesor i član stručnog žirija Festivala malih pozorišnih formi i Aleksandar Milosavljević, teatrolog. Jednoglasno je istaknuto da je umetnost, naročito pozorišna, izuzetno značajna kao terapija u vremenu pandemije ili bilo kog drugog zla.
Nebojša Bradić je naglasio da umetnost ne može da ignoriše sve ove situacije u kojima se mi i danas nalazimo, koliko ne može da ignoriše ni sve bitne probleme savremenog sveta. Umetnost pored ostalog može biti sredstvo koliko i određena vrsta medicine. Mi imamo sklonost da gubimo nadu i potreban nam je optimizam. Umetnost zadržava na vidiku prijatne i razgaljujuće stvari jer zna da lako očajavamo.
Profesor Nenad Novaković je naglasio da smo u koroni dobili dijagnozu straha od bolesti jer smo stvari prihvatili kakve jesu i o tome ne razmišljamo, a to nije stanje koje prihvataju ljudi u kulturi. Ne traži kultura u ovakvim vrmenima ništa posebno za sebe već da maksimalno racionalizujemo prostor, uslove, vreme i zakonitosti bolesti, ako je znamo, i da u okviru postojećeg stanja ponudimo najviše što možemo.
„Pozorište je uvek imalo terapeutski smisao, još od antičkog pozorišta. U epidaurusu se okupljalo više hiljada ljudi da bi gledali priču o Edipu ili Trojankama iako su napamet znali te priče. Nisu odlazili u pozorište da bi nešto naučili, ali im je bilo važno da njih nekoliko hiljada na jednom mestu zajedno čuju mit o Edipu, da bi u kolektivu potvrdili postojeću sliku sveta, da bi upravo to što su zajedno mogli kolektivno da prožive”, istakao je teatrolog Aleksandar Milosavljević.
