Za malo više od 30 godina, bakterije otporne na antibiotike mogle bi širom sveta da postanu smrtonosnije od kancera.
Samo u Americi godišnje oko 23.000 ljudi umre od posledica infekcije otporne na antibiotike, a neki stručnjaci procenjuju da ih je možda i više.
Takozvane superbakterije, odnosno bakterije koje su mutirale i razvile otpornost na antibiotike, brzo se šire i postaju velika pretnja zdravlju ljudi širom sveta. Stručnjaci već neko vreme upozoravaju da će takvih bakterija biti sve više zbog preteranog korišćenja antibiotika. Ono što takođe povećava broj superbakterija su i putovanja — jedan naučnik kaže da se, prema njegovom istraživanju, jedno od troje putnika vrati kući sa nekom od takvih bakterija. Čovek ne mora nužno da bude zaražen, već može da bude samo nosilac bakterije, a kada je jednom „donese kući”, velike su šanse da će se proširiti.
Naučnici smatraju da će do do 2050. godine superbakterije odnositi po 10 miliona života godišnje, što znači da će biti smrtonosnije nego kancer koji odnosi 8,2 miliona života godišnje.
Naravno, stručnjaci te podatke ne iznose da bi nekoga zaplašili, već da bi podigli svest o opasnostima i pozvali na preduzimanje koraka koji će sprečiti da dotle dođe.
Antibiotici uzrok novih, jačih infekcija
Penicilin, prvi antibiotik koji je otkriven 1928. godine spasio je nebrojeno života od bakterijskih infekcija. Nekoliko decenija kasnije, čini se da postoji antibiotik za svaku bakterijsku infekciju, a neki od njih leče širi spektar bakterijskih infekcija.
Ono što stručnjaci uporno ističu je da antibiotici nemaju uticaja na viruse, ali je problem što su simptomi virusnih i bakterijskih infekcija često slični, pa se antibioticima „leče” i virusi.
Ono što niko nije očekivao je da bakterije mogu da postanu imune na antibiotike usled kontakta sa njima.
Šta podstiče razvoj bakterija
Naučnici ističu da mnogi farmeri životinjama daju antibiotike kako bi sprečili da se razbole. Rezultat? Prema istraživanju od prošle godine, u četvrtini uzoraka mesa u Americi pronađeni su tragovi bakterija otpornih na antibiotike.
Takođe, jedan od problema je i to što se u nekim zemljama sveta antibiotici mogu kupiti bez recepta, pa ljudi nemaju nikakvu „barijeru” i mogu da ih uzimaju kad god hoće, a dr Džejson Njulend smatra da je to možda i najveći problem.
Šta je rešenje
„Ljudi moraju da shvate da antibiotici spasavaju živote i nećemo prestati da ih koristimo, ali osim ako ne prestanemo, i dalje će biti superbakterija… čak i ako ih koristimo 100 odsto pravilno”, smatra dr Njulend.
Govoreći o predviđanjima o 10 miliona smrti godišnje 2050. godine, dr Njuland ističe da je ta brojka moguća ako barem ne smanjimo korišćenje antibiotika, pa njihova upotreba i dalje ostane ovako visoka.
Izvor: mondo.rs
