Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 8. aprila Sabor Svetog Arhangela Gavrila, kao i Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Lazarevu subotu ili Vrbicu, dan kada je Hrist vaskrsao svog četiri dana mrtvog prijatelja Lazara. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti su u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.
Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.
Prema običajima, na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica. Popodne u subotu deca nose vrbicu u crkvu, da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Grančice vrbe simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
Deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo se obuku na ovaj dan, odakle i potiče izreka: „Udesio se, kao za Vrbicu“.
Na ovaj dan bere se i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj – Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.
Ovaj praznik je u vreme uskršnjeg posta, a prema običajima nije dobro na ovaj dan igrati i pevati.
Slavska trpeza je uvek posna. Vrbica najavljuje sutrašnji praznik Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.
Veče uoči Lazareve subote na raskrsnicama ulica pale se vatre od suvih grana. Svetlost tih vatri simbolizuje svetlost Lazarevog vaskrsenja i radosti koje je ono donelo, ali i najavljuje svetlost Hristovog vaskrsenja. Za vreme paljenja narod se okupi oko vatre, a najmlađi, dečaci i momci pred ženidbu, preskaču vatre i time dokazuju svoju hrabrost. Prema verovanju, ko preskoči vatru uoči Lazareve subote, sa sebe „skida“ dobar deo grehova.
Sabor Svetog Arhangela Gavrila
Arhangel Gavrilo, blagovesnik radosti, jedan je od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni Božjih. Sabor Svetog Arhangela Gavrila slavi se prvi dan posle Blagovesti, čime se odaje poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja.
Lik anđela Gavrila sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima blagovest, slika se na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije, jer je ovaj događaj otvorio put u carstvo nebesko.Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda. Česta je zavetna slava. Izbegava se bilo kakav rad, osim sitnijih popravki.
Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na ovaj dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.
Letnji sabor ustanovljen je na Svetoj Gori u 9. veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
