Хришћански верници који Божић обележавају по грегоријанском календару данас прослављају овај празник, 25. децембра.
Четири недеље уочи Божића, код католика почиње дошашће, односно адвент – време духовне припреме за Христов долазак. У првом делу адвента, који траје до 16. децембра, верници се припремају за Христов долазак, док се у периоду до 24. децембра припремају за прославу Христовог доласка као човека на земљу. Током тог периода, хришћански верници који празнују Божић по грегоријанском календару сваког јутра пре свитања присуствују мисама.
У католичким и другим црквама западног обреда, верници се на Божић клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена Христовог рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.
Овај обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен, потиче из 13. века. Фигурице које представљају рођење Богомладенца постављају се и у домовима верника.
На сам дан Божића, код католика укућани устају рано. Жене припремају божићну гозбу и сређују дом, док мушкарци у неким крајевима рано одлазе да нахране стоку, која је, према веровању, требало да буде спокојна током божићних светковина, као и да припреме дрва за огрев. Такође, мушкарци одлазе и у набавку намирница које ће домаћице тог дана припремати.
Дан уочи Божића, верници који обележавају Бадњи дан по грегоријанском календару изводе Витлејемску игру, која приказује рођење Исуса. Том приликом иде се од куће до куће, где се игра изводи, а након тога извођачима се дарују поклони.
Света миса у поноћ означава почетак 25. децембра, када се обележава Божић. У појединим крајевима ова миса се назива и „Пастирска“ миса, по веровању да су Исуса Христа први видели пастири. Након поноћне мисе служи се још једна миса, чиме се завршавају божићни обреди.
Божићно славље траје неколико дана, од 25. децембра до празника Света три краља, који се обележава 6. јануара.
