Koristeći mogućnost koju pruža „Timočka” da se najveći mogući broj ljudi na pogodan način upozna sa istorijom Timočke Krajine pripremili smo zbirku važnih događaja i istorijskih ličnosti iz prošlosti našeg kraja. Ova zbirka namenjena je svima koji vole da upoznaju istoriju Timočke Krajine, za turiste i turističke vodiče i medije, za emisije o važnim datumima iz prošlosti Timočke Krajine.
Dogodilo se u julu
Na današnji dan, 30. jula 1847. godine, rodio se u selu Jakovcu Marinko Stanojević. Bio je šesto dete svojih roditelja, oca Tome Stanojevića i majke Magdalene. Osnovnu školu je pohađao u Minićevu (Novi Han). Po prirodi bistar Marinko je bio odličan đak. Školovanje je nastavio u Knjaževcu. Kao gimnazijalac morao je da poslužuje kod Laze bojadžije kod koga je stanovao da bi imao dovoljno novca za knjige, odeću i obuću. Višu gimnaziju je učio Pirotu i Beogradu. Jedno vreme je zalaganjem svoje majke primao od države stipendiju.
Marinko Stanojević
Marinko Stanojević (Jakovac, 17/29. jul 1874 — Zaječar, 9. mart 1949) je bio srpski istoričar, dugogodišnji direktor Zaječarske gimnazije. Bavio se antropogeografskim, etnološkim i dijektološkim proučavanjima Timočke Krajine. Jedan je od najznačajnijih sakupljača i istraživača etnografske folklorne građe iz Timočke Krajine, s kraja 19. i prve polovine 20. veka.
Kao što je pomenuto, Turci su iz Vidina krenuli dva puta brojniji sa 30 topova i 6 kumbara (kumbara – starinska granata koja se ispaljuje iz topa). Na Petrovdan, 12. jula, pređoše Timok kod Vidina i uputiše se ka Negotinu. Veljko ih dočeka kod Bukovča, razjuri i suzbi. Nakon toga, Turci su se svakog dana okupljali i sve više približavali Negotinu. Kada bi napadao Turke, Hajduk Veljkovi vojnici su vikali iz sve snage: „Beš’te Turci, eto Veljka!” Ti povici su izazivali kod turskih vojnika paničan strah, prouzrokujući nered u turskim redovima, nagoneći ih na bekstvo.
Posle završene gimnazije upisao se na slavističko-literarni odsek Velike škole u Beogradu. Da bi završio studije, majka je prodala i malo zemlje koje su imali. 1900. godine po diplomiranju postavljen je za suplenta (profesora), a 1902. godine za profesora gimnazije u Zaječaru u kojoj je predavao srpski i ruski jezik i filozofsku propedevtiku. Interesovao se za politiku, pa je 1906. godine izabran za narodnog poslanika.
Još kao student počeo se baviti naučnim radom. Posebno se bavio istraživanjima narodnog života i narodnih umotvorina u timočkom i pirotskom kraju koje je pažljivo beležio i proučavao. Njegov krug interesovanja je bio: narodni život, jezik, folklor, narodni običaji i verovanja. Proučavao je postanak naselja i poreklo stanovništva. Iz tih istraživanja nastala su najznačajnija dela: „Zaglavak”, „Severno-timočki dijalekt”, „Zbornik priloga za poznavanje Timočke Krajine, „Timok”.
