У фоајеу зајечарског позоришта, у оквиру пратећег програма 34. Фестивала „Дани Зорана Радмиловићаˮ, синоћ је представљена издавачка делатност Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Директорка бањалучког театра Дијана Грбић захвалила је на прилици да представи део издавачке делатности и том приликом истакла: „Ради се о текстовима домаћих писаца, тачније са подручја Босанске Крајине, који су доживели своје прво извођење на сцени Народног позоришта Републике Српске. Све представе које ће изаћи у првој едицији имале су дуг живот, а неке се још увек играјуˮ.
Прва књига из едиције носи назив „Болест/Хркачи”, а аутор је Никола Пејаковић. Оригинални текст носи назив „Болест”, док представа, чија је премијера изведена 14. марта 2022. године, има назив „Хркачи”.
Поводом премијере, аутор драмског текста и редитељ представе Никола Пејаковић записао је: „Текст, по коме је урађена представа, завршио сам неколико дана пре него што сам добио корону. Добро ми је дошла болест, јер сам сад проблем короне успео да сагледам из другог угла, изнутра. Међутим, овај комад није о корони, већ о нама и нашим болестима које душу нападају; о демонском егу, о страстима и моралном суноврату модерног друштва и ове цивилизације”.
Друга књига из едиције носи назив „Наши дани”. Аутор драмског текста је Жељко Стјепановић, а режију потписује Југ Радивојевић. Премијера представе изведена је 3. марта 2018. године.
Тим поводом, у тексту „Моји Наши дани”, Стјепановић је навео: „Наши дани су настали као моја унутрашња борба са самим собом. Једна половина мене говорила ми је да би требало да одем из ове несрећне и неуређене земље… Друга половина мене говорила ми је да треба да останем и да се боримо да не потонемо сви заједно. И тако, у тој унутрашњој борби, пролазе Моји дани, у покушају да самом себи објасним шта нам се то дешава…”.
И трећу књигу „Златно доба” потписује Жељко Стјепановић, који је уједно и режирао овај комад, док је четврта књига „Балон од камена” дело Радмиле Смиљанић.
О значају једне овакве издавачке едиције говорио је др Мирослав Радоњић, директор „Стеријиног позорја”: „Врло је драгоцено да једно позориште објави текстове који су постављени на сцену, јер позориште је једна ефемерна уметност, а када остане забележено међу корицама књиге, и за 50–60 година то ће представљати историју позоришта на српском језику на овим просторима”.
Издавачи наводе да је ова едиција посвећена свим ауторима, гледаоцима и читаоцима до којих су дела дошла или ће доћи, а посебно онима који својим радом иза сцене или иза штампарских машина омогућавају да уметност у нашем друштву живи и чини га бољим.
До краја године биће објављена и преостала издања, међу којима су драмски текстови: „Мали ратови и кабине Заре” Виде Давидовић, „Жиранти” Марија Ћулума и „Истина (не) боли” Јелене Којовић Тепић.
