Srpska pravoslavna crkva i vernici, koji poštuju julijanski kalendar, 6. januara obeležavaju Badnji dan.
Na ovaj dan završavaju se poslednje pripreme kuće i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenja Isusa Hrista, Božić.
Rano ujutru, pre svitanja, običaj nalaže da domaćin ode u šumu i izabere stablo za badnjak. Domaćin mora badnjak iz tri puta da obori, pazeći da drvo padne na istočnu stranu. Prema verovanju, u nekim mestima, pre nego što se seče, domaćin prinese žrtvu stablu, prospe malo vina i baci šaku žita ili spusti pod drvo spremljenu pogaču.
Prvi iver koji otpadne prilikom sečenja nosi se u pčelinjak da pčele budu napredne ili se stavlja u karlice da bi se nahvatao debeo kajmak.
Na Badnje veče okupi se porodica i započinje čitav niz rituala oko badnjaka i večere. Večera se na podu pokriva slamom. U pojedinim krajevima domaćin iznese trpezu na vrata i poziva duše pokojnih predaka na čast.
Kada počne večera, domaćica iznese pogaču koju svi redom lome. U pogači je umešen zlatnik, srebrnjak ili metalni novčić. Ko ga pronađe tom će godina biti srećna.
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji.
Prema verovanju, ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka ili neviđeno.
Takođe, ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge.
Starija žena iz kuće, kada ukućani zaspe, zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vrata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
Prema predanju, na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.
Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave, a umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.
Na Badnji dan uveče se stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od zlih čini.
U nekim krajevima, posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine. Takođe, na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne vidi svoju glavu, taj će dogodine umreti.
Čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamenčić, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.
Prema verovanju, ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina. Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, biće dosta meda.
