Ustavni sud Srbije usvojio je ustavne žalbe odborničke grupe Srpske napredne stranke u Zaječaru i poništio odluke Višeg suda u Zaječaru, kojima je prethodno ocenjeno da verifikacija odborničkih mandata nije bila u skladu sa zakonom.
Ovom odlukom utvrđeno je da su podnosiocima žalbi povređena izborna prava, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, zbog čega su ukinute obe presude Višeg suda od 8. oktobra prošle godine.
U obrazloženju se navodi: „Imajući u vidu celokupni procesni kontekst, prirodu pasivnog biračkog prava, standard proporcionalnosti i institucionalnu garanciju lokalne samouprave, Ustavni sud smatra da je osporenim presudama Višeg suda u Zaječaru podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. stav 1. Ustava, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava – jer su onemogućeni da stupe na javnu funkciju, učestvuju u radu Skupštine i utiču na donošenje odluka u lokalnoj samoupravi”.
Sud je, pozivajući se na član 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da neposredno otkloni utvrđene povrede Ustava.
Kako se navodi, spor pred Višim sudom u Zaječaru u oba slučaja odnosio se na isto pitanje – postupak verifikacije odborničkih mandata. Poništavanje odluka o potvrđivanju mandata dovelo je do produžene nemogućnosti konstituisanja Skupštine grada Zaječara, zbog čega je ocenjeno da bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo dodatno produbiti institucionalnu neizvesnost.
U takvim okolnostima, prema stavu Ustavnog suda, delotvorna zaštita ustavnosti i očuvanje pravne sigurnosti mogu se obezbediti neposrednim otklanjanjem povrede.
Sud je konstatovao da su izbori za odbornike Skupštine grada Zaječara sprovedeni u skladu sa zakonom, kao i da je Gradska izborna komisija 11. jula prošle godine donela rešenje o dodeli mandata i izdala uverenja izabranim odbornicima, uključujući i podnosioce ustavne žalbe sa izborne liste „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić”. Nakon toga doneta je i odluka o potvrđivanju mandata svih odbornika.
Takođe je naglašeno da u žalbama podnetim Višem sudu nije osporavana zakonitost izbornog postupka, niti pravilnost utvrđivanja rezultata i dodele mandata, već isključivo način sačinjavanja i potpisivanja izveštaja Verifikacionog odbora.
Ustavni sud ocenio je da dva člana Verifikacionog odbora nisu ispunila zakonsku obavezu da provere saglasnost podataka i iznesu zaključak u izveštaju, ali i da takav formalni propust ne može biti osnov za poništenje odluke o potvrđivanju mandata svih odbornika.
Prema stavu suda, odluka Višeg suda nije bila u razmeri sa prirodom utvrđene nepravilnosti.
Primena testa proporcionalnosti pokazala je da je cilj obezbeđivanja procesne urednosti legitiman, ali da poništavanje potvrđenih mandata nije bilo nužno sredstvo za njegovo ostvarenje, naročito jer nije utvrđena materijalna nepravilnost niti je dovedena u pitanje volja birača.
U odluci se navodi i da Viši sud nije razmatrao blaže mere za otklanjanje uočenog nedostatka, već je poništenjem mandata svih odbornika doveo do nesrazmernog zadiranja u pasivno biračko pravo.
Ustavni sud dodatno ukazuje da propust u vezi sa izveštajem Verifikacionog odbora nije imao uticaj na izborni rezultat niti raspodelu mandata, te da mera koju je odredio Viši sud predstavlja preterano formalistički pristup koji je doveo do faktičke suspenzije mandata svih odbornika.
„U demokratskom društvu pravna sredstva ne mogu se posmatrati izolovano od njihove svrhe. Pravo na žalbu u izbornim stvarima ima za cilj zaštitu izborne volje i zakonitosti postupka, a ne stvaranje prepreka za konstituisanje predstavničkog tela kada izborni rezultati nisu sporni”, navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da princip vladavine prava podrazumeva ne samo poštovanje procedure, već i njeno tumačenje u skladu sa ustavnim vrednostima, te da formalističko tumačenje koje dovodi do suspenzije mandata nije u skladu sa principom proporcionalnosti.
U konkretnom slučaju, ocenjuje Ustavni sud, došlo je do nesrazmere između formalnih zahteva i suštinske zaštite izborne volje građana, čime je povređeno pasivno biračko pravo podnosilaca žalbe.
Lokalni izbori u Zaječaru održani su 8. juna prošle godine, a pobedu je odnela koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke.
Konstitutivna sednica Skupštine grada održana je 6. avgusta, a zatim i 24. septembra, dok su odbornici opozicije odbili da učestvuju u formiranju verifikacione komisije. Na njihovu žalbu, Viši sud u Zaječaru poništio je odluke o potvrđivanju mandata zbog izostanka izveštaja komisije, nakon čega je odbornička grupa SNS podnela ustavnu žalbu.
