Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. februara obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog.
Svetitelj se slavi i 26. novembra, a ovaj dan je posvećen prenosu njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.
Sveti Jovan Zlatousti bio je patrijarh u Carigradu, napisao je „O sveštenstvu“, kao i nekoliko veoma cenjenih beseda zbog čega je i dobio nadimak „Zlatousti“. Vernici su ga prozvali i „zlatnom trubom Pravoslavlja“ zbog upornosti kojom je ljudima ukazivao na snagu i ispravnost hrišćanstva.
Prema predanju, car Teodosije Mlađi doneo je odluku da se mošti Svetog Jovana Zlatoustog vrate u Carigrad, 30 godina nakon smrti sveca. Kovčeg svetitelja niko nije mogao da pomeri sve dok car nije napisao pismo u kome je Svetog Jovana molio za oproštaj u ime svoje majke carice Evdoksije zbog koje je svetitelj i prognan iz Carigrada. Jednom kada je pismo bilo položeno na kovčeg, on postade lak i vojnici ga ponesoše. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim. Tamo su počivale sve do 2004. kada su dogovorom između crkvi ponovo vraćene u Carigrad, odnosno u Istanbul. Sveti Jovan Zlatousti bio je veoma cenjen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio mu Sveto pismo.
Ovaj svetac, u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja.
Prema verovanju, na ovaj praznik svaki vernik treba da, u čast ovog sveca, uzme neku dragu knjigu i iz nje pročita makar deo.
Žene na praznik Svetog Jovana Zlatoustog ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer ovaj svetitelj ne želi da one na njegov praznik rade, već da se svi podjednako, uz neku dobru knjigu, opuste i posvete duhovnom razvoju pre nego materijalnom bogaćenju.
