Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog proroka Jeliseja.
Prorok Jelisej je živeo devet stotina godina pre Hrista. Prema predanju, kada je Sveti Ilija bio na samrti, Gospod mu je rekao da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija je preneo Jeliseju volju Gospodnju i ogrnu ga svojim ogrtačem i isprosi od Boga dvogubu proročku blagodat za njega. Jelisej nakon toga ostavi svoj dom i pođe za Ilijom. Kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije. Po čistoti i revnosti on je bio ravan najvećim prorocima, a po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve.
Po pričama, Jelisej je razdvojio vodu u Jordanu kao što je to uradio Mojsej u Crvenom moru, gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom, nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima, umnožio ulje u loncima bedne udovice, ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina, sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi, iscelio od prokaze vojvodu Nemana, nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja, oslepio celu jednu vojsku sirijsku a drugu nagnao u bekstvo, predskazao mnoge događaje narodu i pojedincima.
Preminuo je u dubokoj starosti, a SPC ga proslavlja 14. juna po crkvenom i 27. juna po gregorijanskom kalendaru.
Prema verovanju danas se ne radi u polju osim setve prosa, pa se zato kaže:„Jeliseje proso sije, ide Vida da obiđe“.
Ovaj praznik smatra se zavetnim za sve koji pate od bolesti očiju. Tog dana oni odlaze u crkve i manastire i malo zagrebu zid da malterom protljaju oči.
Na ovaj dan žene iznose sve što je crveno od odeće ili tkanine da se provetri.
