Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju julijanski kalendar danas, 6. januara, obeležavaju Badnji dan.
Na ovaj dan završavaju se poslednje pripreme kuće i hrane za najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista – Božić.
Rano ujutru, pre svitanja, običaj nalaže da domaćin ode u šumu i izabere stablo za badnjak. Domaćin mora badnjak iz tri puta da obori, vodeći računa da drvo padne na istočnu stranu. Prema verovanju, u pojedinim mestima, pre nego što se stablo poseče, domaćin prinosi žrtvu drvetu – prospe malo vina i baci šaku žita ili pod stablo spusti unapred pripremljenu pogaču.
Prvi iver koji otpadne prilikom sečenja nosi se u pčelinjak, kako bi pčele bile napredne, ili se stavlja u karlice da bi se uhvatio debeo kajmak.
Na Badnje veče okuplja se porodica i započinje niz rituala oko badnjaka i večere. Večera se postavlja na pod prekriven slamom. U pojedinim krajevima domaćin iznosi trpezu na vrata i poziva duše pokojnih predaka na večeru.
Kada započne večera, domaćica iznosi pogaču koju ukućani redom lome. U pogači je umešen zlatnik, srebrnjak ili metalni novčić, a veruje se da će onaj ko ga pronađe imati srećnu godinu.
Za Badnji dan vezuju se brojni običaji i verovanja.
Prema narodnom verovanju, ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka ili iznenada.
Takođe, ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, pa se odmah nakon izuvanja navlače čarape.
Starija žena u kući, kada ukućani zaspe, zabada nož u vrata sa unutrašnje strane ili postavlja glogov kolac iza vrata, na koji okači malo belog luka, kako bi se ukućani zaštitili od uroka, veštica i nečistih sila.
Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se veruje da nije dobro da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
Prema predanju, na ovaj dan žene treba da sklapaju grebene, kako bi se, veruje se, zverima zatvorila usta.
Na Badnji dan i Božić ne valja raspirivati vatru na ognjištu duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.
Na Badnji dan uveče stoka se posipa solju, žitom i projom, kako bi se sačuvala od zlih čini.
U nekim krajevima, posle večere, sve kašike se poređaju uz zid po starešinstvu, pa se veruje da će onaj čija kašika preko noći padne umreti naredne godine. Takođe, kada se na Badnji dan svi poslovi završe, u većoj šerpi ili tiganju rastapa se mast u kojoj se ogledaju svi ukućani. Prema verovanju, onaj ko ne vidi svoju glavu umreće dogodine.
Čobanin na Badnji dan nosi kamenčić pod jezikom, jer se veruje da će se vuku tako okameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.
Prema verovanju, ako je na Badnji dan oblačno, godina će biti rodna. Ukoliko se na badnjaku koji gori na ognjištu nakupi dosta pepela, očekuje se jaka zima sa mnogo snega. Ako varnice iz badnjaka same iskaču, iako niko ne raspiruje vatru, veruje se da će biti dosta meda.
