Kazaljke na satovima biće pomerene unapred u noći između subote i nedelje, 29. marta 2026. godine, čime počinje letnje računanje vremena koje će trajati do kraja oktobra.
Promena vremena sprovodi se po ustaljenom pravilu Evropske unije, prema kojem se sat pomera poslednje nedelje u martu, dok se na jesen vraća poslednje nedelje u oktobru. Kako se raspored dana u kalendaru svake godine razlikuje, menja se i tačan datum prelaska.
Ove godine kazaljke će u dva sata ujutro biti pomerene na tri sata, što znači da će građani izgubiti jedan sat sna, ali će dani postati duži i svetliji u večernjim časovima.
Osnovna ideja letnjeg računanja vremena jeste bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti. Zimsko vreme predstavlja standardno, odnosno astronomsko vreme, dok se tokom leta jedan jutarnji sat praktično „prebacuje” u večernje sate kako bi mrak padao kasnije.
Ideju o pomeranju vremena prvi je izneo Bendžamin Frenklin još 1784. godine, sa ciljem uštede energije. Kasnije ju je razradio novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson krajem 19. veka. Letnje računanje vremena prvi put je uvedeno u Nemačkoj 1916. godine tokom Prvog svetskog rata, dok je u tadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno 27. marta 1983. godine.
Pitanje opravdanosti ove prakse i dalje izaziva polemike. Kao jedan od ključnih argumenata navodi se ušteda energije, što je bio i razlog zbog kojeg je predsednik Ričard Nikson 1974. godine podržao uvođenje letnjeg računanja vremena tokom energetske krize. Međutim, taj eksperiment je brzo napušten zbog nezadovoljstva građana.
U novije vreme sve je više inicijativa za ukidanje sezonskog pomeranja sata. Evropska unija i pojedine američke savezne države razmatraju ovu mogućnost, dok su neke zemlje već odustale od te prakse. Tako je Meksiko 2022. godine ukinuo letnje računanje vremena za veći deo teritorije.
Letnje računanje vremena ne primenjuje se u zemljama poput Kine, Indije i Rusije, kao ni u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Dodatno, Američka akademija za medicinu spavanja upozorila je da pomeranje sata može negativno uticati na zdravlje, povećavajući rizik od kardiovaskularnih problema, moždanog udara i saobraćajnih nezgoda.
