Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Lazarevu subotu ili Vrbicu.
Ovaj praznik posvećen je vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. To je videlo mnogo ljudi, tako da se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.
Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta.
Prema verovanju, na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica.
Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
Prema predanju, u danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom, jer se veruje da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao:„Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”.
Sa grančicama u rukama, venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote. Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvnoca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.
Običaji nalažu da se danas bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Pošto je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.
Na ovaj praznik slavska trpeza je uvek posna, a današnji praznik najavljuje sutrašnji – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.
Mnoge porodice ovaj dan slave kao krsnu slavu.
Lazareva subota i Cveti predstavljaju kraj Velikog posta i najavu Strasne sedmice, sedmice Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja.
