Полагањем венаца и цвећа, у Зајечару је обележен Дан бораца у ратовима од 1990. до 1999. године.
Венци су положени на споменик код „Војног одсека“ у Зајечару.
Венце на споменик палим борцима положиле су делегације: града Зајечара са замеником градоначелника Владимиром Виденовићем, Војске Србије, борачких организација.
После кратке обуке, 7. октобра 1991. године већи део резервног састава са простора општине Зајечар кренуо је у ратом захваћена подручја. Од већих јединица, тога дана кренуле су: 9. моторизована бригада (тада ВП 6002 Зајечар) на простор Баније, део маневарских јединица Штаба ТО Прве оперативне зоне Зајечар и део извиђачких и јединица Војне полиције на простор Источне Славоније, као и велики број војних обвезника из Зајечара на ратном распореду у јединицама Нишког корпуса ЈНА широм бивше Републике Хрватске на просторе где је ЈНА штититила српски народ.
„У сукобима великих размера трпели смо губитке, који су нас као народ довели до биолошке егзистенције. И сам крај 20. века обележили су сукоби. У мучном распаду СФРЈ трпели смо велике губитке, како моралне, материјалне, тако и људске. Веровали смо да ће ово бити задњи рат нашег народа и државе Србије. Међутим током 1998. и 1999. године албански национализам и сепаратизам и НАТО пакт са 19 најразвијенијих држава у свету, принудили су нашу ВЈ и МУПХ да поново са оружјем у руци бране границу и отаџбину. У овом рату и агресији извршеној подмукло, кукавички, без морала, посебно од стране НАТО снага и такозване ОВК, учињени су многи злочини према нашем народу. Од стране НАТО авијације гађани су војни циљева, али и радници на пољопривредним имањима. У овом рату из наше општине погинуло је седам бораца. Посебно су били немилосрдни у бомбардовању школа, мостова, болница, градова, села и објеката за обезбеђење услова за живот цивила“, рекао је Драган Митровић, председник Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида и секретар СУБНОР-а Зајечар.
Од фебруара 1998. до јуна 1999. голине, из зајечарске општине у овим сукобима учествовало је преко 3.800 бораца.
