U prostorijama Preventivnog centra Zdravstvenog centra Zaječar održana je redovna sednica Predsedništva Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Ovogodišnja tema simpozijuma bila je „Medicinski i medikolegalni faktori koji utiču na prirodni priraštaj u Srbiji, poseban osvrt na probleme istočne Srbije”. O ovoj temi govorili su stručnjaci iz Zaječara, Beograda, Kragujevca, Kosovske Mitrovice i Leskovca.
„Zaječarski okrug ima izraženi pad nataliteta, a takva situacija je u celoj Srbiji. Napravili smo ovaj skup kako bi alarmirali javnost i videli da li ima neke pomoći za sve nas, jer se broj porođaja iz godine u godinu smanjuje. Najviše je bilo 1983. godine, tada je bilo 1176, prošla godina se završila sa 312 porođaja, a ako se trend opadanja nastavi i ove godine, nećemo imati ni 300 porođaja godišnje, i to je poražavajuće. Slična je situacija i u Majdanpeku, Knjaževcu, Kladovu, dok je Bor možda za nijansu bolji”, kaže dr Vera Najdanović Mandić, ginekolog ZC Zaječar.
„Ovaj skup je veoma važan, jer govori o populacionoj politici, a posebno u ovom delu Srbije, gde imamo najveći pad prirodnog priraštaja. To je naš globalni problem, i zbog toga smo i posvetili simpozijum, baš ovoj temi. Kako bi se povećala stopa nataliteta, potrebno je blagovremno rađati, sa 25 godina. Ja sam konkretno govorila o carskom rezu, kao načinu završavanja porođaja, koliko toga danas imamo, kako se radi, zašto se radi, koje su komplikacije i kako to izgleda u različitim regionima Srbije”, rekla je dr Snežana Rakić, predsednica Ginekološko-akušerske sekcije Srpsko-lekarskog društva.
„Mi ne znamo sve o tome kako se čovek razvija, kako se fetus razvija, a sa duge strane, zakonodavac nam je nametnuo da moramo da postavimo dijagnozu pre nego što se beba rodi. Zbog toga dolazimo u situaciju u kojoj moramo oprezno da damo dijagnozu”, poručila je profesorka Svetlana Vrzić Petronijević, načelnica Poliklinike za perinatologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
„Žene kod nas od komplikacija trudnoće, porođaja i babinja, umiru jako retko, ta brojka je vrlo bliska Zapadnoj Evropi. Žene kod nas umiru najčešće od komplikacija iskrvarenja, hipertenzivnog poremećaja, visokog pritiska i infekcije. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, primat preuzimaju srčana i maligna oboljenja”, kaže profesor Miloš Petronijević, načelnik odeljenja Visokorizičnih trudnoća Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
„Kada govorimo o adolescentima, mislimo na mlade ljude do 19 godina, kod kojih je u porastu broj trudnoća. Podaci pokazuju da je najmanji broj adolescentskih trudnoća u Holandiji, u Hrvatskoj je 2,8% trudnoća u adolescenciji, u Bugarskoj je 4%, dok u našoj zemlji iznosu od 6 do 7%. Ja želim da skrenem pažnju na ovu temu, jer su te trudnoće rizične, i mogu da kažem da je naša najmlađa adolescentkinja imala 12 godina, dok je jedna četrnaestogodišnjakinja imala čak dva carska reza. Komplikacije kod tih trudnica su mnoge češće, nego kod žena koje se nalaze u generativnom periodu“, kaže Goran Relić, profesor Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
