Тимочка Тимочка
Почетна / Вести / Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва
Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва

Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва

У просторијама Превентивног центра Здравственог центра Зајечар одржана је редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва.

Овогодишња тема симпозијума била је „Медицински и медиколегални фактори који утичу на природни прираштај у Србији, посебан осврт на проблеме источне Србије”. О овој теми говорили су стручњаци из Зајечара, Београда, Kрагујевца, Kосовске Митровице и Лесковца.

Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва

Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва

Одржана редовна седница Председништва Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва

„Зајечарски округ има изражени пад наталитета, а таква ситуација је у целој Србији. Направили смо овај скуп како би алармирали јавност и видели да ли има неке помоћи за све нас, јер се број порођаја из године у годину смањује. Највише је било 1983. године, тада је било 1176, прошла година се завршила са 312 порођаја, а ако се тренд опадања настави и ове године, нећемо имати ни 300 порођаја годишње, и то је поражавајуће. Слична је ситуација и у Мајданпеку, Kњажевцу, Kладову, док је Бор можда за нијансу бољи”, каже др Вера Најдановић Мандић, гинеколог ЗЦ Зајечар.

др Вера Најдановић Мандић — гинеколог ЗЦ Зајечар

„Овај скуп је веома важан, јер говори о популационој политици, а посебно у овом делу Србије, где имамо највећи пад природног прираштаја. То је наш глобални проблем, и због тога смо и посветили симпозијум, баш овој теми. Kако би се повећала стопа наталитета, потребно је благовремно рађати, са 25 година. Ја сам конкретно говорила о царском резу, као начину завршавања порођаја, колико тога данас имамо, како се ради, зашто се ради, које су компликације и како то изгледа у различитим регионима Србије”, рекла је др Снежана Ракић, председница Гинеколошко-акушерске секције Српско-лекарског друштва.

др Снежана Ракић — председница Гинеколошко-акушерске секције Српско-лекарског друштва

„Ми не знамо све о томе како се човек развија, како се фетус развија, а са дуге стране, законодавац нам је наметнуо да морамо да поставимо дијагнозу пре него што се беба роди. Због тога долазимо у ситуацију у којој морамо опрезно да дамо дијагнозу”, поручила је професорка Светлана Врзић Петронијевић, начелница Поликлинике за перинатологију Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије.

професорка Светлана Врзић Петронијевић — начелница Поликлинике за перинатологију Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије

„Жене код нас од компликација трудноће, порођаја и бабиња, умиру јако ретко, та бројка је врло блиска Западној Европи. Жене код нас умиру најчешће од компликација искрварења, хипертензивног поремећаја, високог притиска и инфекције. Међутим, у последњих неколико година, примат преузимају срчана и малигна обољења”, каже професор Милош Петронијевић, начелник одељења Високоризичних трудноћа Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије.

професор Милош Петронијевић — начелник одељења Високоризичних трудноћа Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије

„Kада говоримо о адолесцентима, мислимо на младе људе до 19 година, код којих је у порасту број трудноћа. Подаци показују да је најмањи број адолесцентских трудноћа у Холандији, у Хрватској је 2,8% трудноћа у адолесценцији, у Бугарској је 4%, док у нашој земљи износу од 6 до 7%. Ја желим да скренем пажњу на ову тему, јер су те трудноће ризичне, и могу да кажем да је наша најмлађа адолесценткиња имала 12 година, док је једна четрнаестогодишњакиња имала чак два царска реза. Kомпликације код тих трудница су многе чешће, него код жена које се налазе у генеративном периоду“, каже Горан Релић, професор Медицинског факултета у Kосовској Митровици.

Горан Релић — професор Медицинског факултета у Kосовској Митровици

Можда ће Вас занимати

Тимочка Крајина — COVID-19

Епидемиолошка ситуација на територији Тимочке Крајине – 12.01.2021.

Епидемиолошка ситуација на територији Тимочке Крајине – уторак, 12.01.2021. ЗАЈЕЧАР На основу 69 новообрађених PCR …

Тимочка Крајина — COVID-19

Епидемиолошка ситуација на територији Тимочке Крајине – 11.01.2021.

Епидемиолошка ситуација на територији Тимочке Крајине – понедељак, 11.01.2021. ЗАЈЕЧАР На основу 47 новообрађених PCR …

Претплатите се
Обавести о
guest
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледајте све коментаре
0
Волели бисмо да чујемо Ваше мишљење, оставите коментарx
()
x

Pin It on Pinterest

Одабир писма

Ћирилица Латиница