Pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Ovaj praznik obeležava se inače 9. marta, osim kada je godina prestupna kao što je ova, tada se proslavlja 8. marta.
Jovan Krstitelj, koji je najavio Isusov dolazak, bio je posečen po želji i nagovoru Irodove žene Irodijade. Kada mu je odsečena glava, Irodijada je naredila da se telo sahrani odvojeno od glave, jer se bojala da prorok nekako ne vaskrsne. Ona je uzela glavu Jovana Krstitelja i zakopala je duboko u zemlju. Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, Irodovog dvorjanina. Jovana je bila dobra žena i nije mogla da trpi da glava božijeg čoveka ostane na beščasnom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori. Car Irod nije to znao, a kada je čuo da Isus čini velika čuda, uplašio se i rekao za Hrista: „To je Jovan koga sam ja posekao, on je ustao iz mrtvih”.
Jovanova desna ruka je u Cetinju
Jedna od najvećih hrišćanskih relikvija, desna ruka Jovana Krstitelja, koja je zahvatila vode iz Jordana i podigla se nad glavom Hristovom, završila je u manastiru u Cetinju.
Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin koji je poverovao u Hrista, napustio je svoj položaj, svetsku sujetu i zamonašio se, i kao monah Inokentije nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na mestu gde je zakopana glava Jovana Krstitelja. Počeo je da sebi zida keliju i kopao je duboko, kada je nišao na zemljani sud u kojem je bila glava, za koju mu se ukazalo da je Krstiteljeva. On je poljubio glavu i zakopao je na tom istom mestu. Po Božijem promislu, čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.
Za glavu Jovana Krstitelja vezuju se mnoga čuda isceljenja. Važno je istaći da, dok bi živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje”, ali je njegovim moštima data blagodatna čudotvorna moć.
Kod pravoslavaca je običaj da se na ovaj dan posete groblja i tako oda počast svojim najbližim.
Prema verovanju, na ovaj dan sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.
Postoji verovanje da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako uaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.
Devojka na koju je bačena kletva da se ne uda, treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.
Na ovaj praznik ne sme da se rade nikakvi teži poslovi. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
